АКТИВНОСТИ
| АКТИВНОСТИ
|
11.01.2010. год.
САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ: „УРАВНИЛОВКА“ ОБАРА НИСКУ ЦЕНУ РАДА
Најновија дешавања у ЈП Електропривреда Србије и захтев синдиката за повећањем зарада запосленима у овом великом државном систему, поново су покренули успаване гласноговорнике («експерте»), да дају своје мишљење о правима запослених у јавним предузећима.
Чак и ако занемаримо чињеницу да су овакви текстови по правилу наручени и да имају за циљ да обезвреде тренутне синдикалне захтеве и ослабе преговарачку позицију синдиката, упозоравамо раднике и јавност да је кампања о «уравниловци» и «солидарном стезању радничког каиша» опасност за цео синдикални покрет у Србији.
Једнострана оцена, која је овом приликом «случајно» објављена у нашем најтиражнијем дневном листу «Вечерње новости», наводи неупућене на закључак да су зараде у ЈП непримерено високе, да су искључиво резултат монополских позиција ЈП, те да немају никакве везе са стварно уложеним радом непосредних извршилаца, односно радника. У прилог томе се наводе и лоши пословни резултати за нека ЈП, лоша организација и наравно «велики» вишкови запослених, па с разлогом упућују на снижавање права радника и приватизацију као неизбежно решење свих проблема. А знамо колико нам је проблема донела досадашња приватизација.
Ако хоћемо да будемо објективни онда морамо костатовати следеће:
ЈП у Србији данас управља држава, односно странке на власти и она су често у функцији одређене политике (стратешке, социјалне, страначке или локалне). Ове одлуке често имају негативне економске ефекте на ЈП. У њиховом доношењу не учествују радници, а често упозоравају на лоше одлуке због чега трпе и последице.
Новчане масе за зараде запослених у великим државним системима и јавном сектору утврђује Влада без представника репрезентативних синдиката. У њима се по правилу налазе и плате менаџерског кадра које, уз укључивање исплаћених додатака, накнада и других примања из зарада, дају лажну слику о високим просечним зарадама и цени рада. Са друге стране свим запосленима се не исплаћују Законом о раду и колективним уговорима гарантовани додаци и накнаде за прековремени рад, рад на државне празнике, теренски додатак, топли оброк и регрес.
И поред значајног смањења броја запослених у великим државним системима и увећаног обима посла по разним основама, из остварених уштеда се не издвајају додатна средства за увећање зарада. Ова државна предузећа и даље раде, из године у годину премашују производне и пословне резултате, држе српску привреду и пуне државну касу, док запослени у њима реално добијају све мање плате .
Цена рада у Србији је изузетно ниска и непримерена уложеном раду радника, а последица је пре свега велике незапослености и вођења једне лоше економске политике. У области зарада, од 2000-те до данас, спроводи се константна политика реалног смањивања зарада у великим државним системима и изједначавања непроизводног са производним радом, неквалификованог са квалификованим, нестручног са стручним, противно свим правилима и нормама.
За неупућене, основа синдикалног организовања јесте остваривање права на зараду примерену уложеном раду. Полазећи од ове чињенице, за раднике који улажу једино свој рад и не учествују у доношењу пословних и других одлука у предузећу, основи циљ јесте постизање одговарајуће цене за уложени рад. Легитимно и признато право радника јесте да се боре, удружујући се у синдикате, за што бољу цену рада. Цене рада за различите врсте рада су увек одређиване на различитим нивоима према објективним и субјективним критеријумима, а политика «уравниловке» је измишљена од стране послодаваца да управо обезвреди тај рад и сведе га на што нижу цену.
У случају великих државних система, ЈП и јавног сектора у Србији, држава је још увек већински власник и послодавац, а радници имају своје синдикате и боре се за своја права.
КОНФЕДЕРАЦИЈА СЛОБОДНИХ СИНДИКАТА |