АКТИВНОСТИ
| АКТИВНОСТИ
|
24.09.2010.
НАЈОПАСНИЈИ СУ ПАТОЛОШКИ СУКОБИТаква особа мучи жртву зато што јој то представља задовољство
Мирјана Трипковић
Да ли ће, и у ком облику, закон о мобингу бити примењив и делотворан, зависи, између осталог, и од тога шта је узрок злостављања у сваком конкретном случају. Узроци злостављања на радном месту могу бити засновани на неком реалистичном конфликту као што су сукоби око моћи, интереса, ресурса и сл., где злостављач разним активностима покушава да жртву отера из радне организације или са одређеног радног места. То може обухватити низ различитих ситуација: од случаја када злостављач жели радно место свог колеге, до намере послодавца да се ослободи запослених који му представљају вишак (стратешки мобинг). Или када политички постављени кадрови у државним и јавним установама желе да отерају претходну гарнитуру запослених (политички мобинг). По подацима Службе за информисање и подршку жртвама Виктимолошког друштва Србије, у оваквим ситуацијама жртве злостављања су разноврсне, како по образовању и врсти занимања, тако и по месту које заузимају у хијерархији радне организације (како чистачице, тако и директори). Злостављач такође може бити било ко, довољно је да има мотив и низак ниво емпатије. Жртве су често самоуверене, компетентне за посао који обављају, свесне су разлога за злостављање, боре се против злостављача и траже помоћ у радној организацији или ван ње. Ова врста жртава злостављања вероватно ће искористити могућности које им нови закон пружа, а пре свега могућност посредовања (интерног или екстерног) као ефикасног начина да се сукоби реше, а сукобљене стране сачувају добре међуљудске односе и дођу до споразума који ће бити најповољнији за обе стране.
Међутим, много је опаснија ситуација по жртву када је конфликт нереалистичан, тј. не потиче из средине него се налази у личности злостављача (настао било када током живота) и резултира његовом психичком патологијом. Таква особа је отворено или притајено агресивна, неемпатична, и мучи жртву, без видљивог разлога, једино зато што јој то представља задовољство. Такав злостављач ће пажљиво изабрати жртву, и то обично несигурне особе, ниског нивоа самопоштовања, неспособне да се заштите и пруже отпор. Такве жртве су, услед дуге и драстичне тортуре, пре склоне да се самоокривљују и буду деструктивне према себи (некад до самоубиства) него да се супротставе злостављачу или затраже помоћ. Обично озбиљно нарушено здравље не приписују правом узроку. Иако је оваквим жртвама злостављања нови закон најпотребнији, питање је колико ће бити способне да га искористе. У оваквим ситуацијама, ако злостављач уопште пристане, требало би применити специфичан вид посредовања између жртве и починитеља (victim-offender медијацију) и ангажовати добро едукованог и искусног медијатора. Међутим, за радну организацију било би најпожељније да отпусти таквог злостављача јер је мало вероватно да ће престати са таквим понашањем; вероватније је да ће само променити жртву.
Доношење Закона о спречавању злостављања на радном месту подстакло је велики број заинтересованих (послодавци, запослени, Синдикат, НВО, ресорна министарства и др.) да се више баве овом појавом и да се едукује што већи број људи, што ће допринети превентиви, заустављању, али и спречавању злоупотребе овог неприхватљивог понашања. Врло је важно да се могућност посредовања или медијације, коју нови закон предвиђа, правилно примени, тј. да се добро изаберу кадрови који ће се њом бавити у оквиру радне организације (интерни медијатори) и да им се обезбеди квалитетна обука. Тако обучени медијатори били би у могућности да се баве лакшим случајевима злостављања док би за оне теже и захтевније требало ангажовати искусне екстерне медијаторе. Да би заиста заживела, медијацију би требало увести у постојећа нормативна акта предузећа или оформити засебан нормативни акт само у вези са медијацијом. Тако би радна организација послала поруку својим запосленим да жели да се злостављање и сукоби решавају на миран и ефикасан начин и да се при том, што је могуће више, сачувају добри међуљудски односи. Овакав приступ би представљао и добар вид превентиве, тј. спречавања злостављања на радном месту.
*Психолог, специјалиста медијације, сарадница Виктимолошког друштва Србије Мирјана Трипковић објављено: 24.09.2010.
|