АКТИВНОСТИ
| АКТИВНОСТИ
|
28.12.2010.
ВИШЕ ОД 300 ПРИЈАВА ЗА МОБИНГ
28. децембар 2010. | 11:44 | Извор: Бета
Београд -- Инспекторату за рад, током ове године, пријављено је око 300 случајева мобинга, што је готово четири пута више него претходне, 2009.
"На злостављање на радном месту подједнако се жале запослени у приватним и државним предузећима", изјавио је директор тог Инспектората Предраг Перуничић.
Он каже да разлике готово да нема ни у броју пријава које су упутили мушкарци и жене.
Закон о спречавању злостављања на радном месту почео је да се примењује од 4. септембра, али то није повећало број пријава у односу на претходних девет месеци ове године.
"Број пријава није порастао од почетка примене Закона о спречавању злостављања на радном месту. У Инспекторат је током 2010. просечно стизало око 30 пријава мобинга сваког месеца", навео је Перуничић.
Он је, ипак, истакао да је број прјављених случајева мпбинга порастао у односу на претходну 2009. када је регистрована 71 пријава.
Према незваничној статистици, у судове је од почетка примене новог закона стигло неколико десетина предмета, а пресуда, нити новчаних казни због мобинга још нема.
"Посао Инспектората за рад је да по пријави обави надзор и утврди право стање ствари, а на судовима је даље да утврди да ли је реч о мобингу или није", објашњава Перуничић.
Закон предвиђа дисциплинске, прекршајне и новчане казне за послодавце, али и запослене чиме би требало да се предупреде, али и адекватно казне неколегијални односи на радном месту. Зависно од тежине прекршаја, послодавци који се воде као правна лица предвиђене су казне од 100.000 до 800.000 динара, док ће послодавци који су регистровани као физичка лица морати да плате од 10.000 до 400.000 динара.
Директор Инспектората за рад истакао је да највећи број пријава злостављања на радном месту ипак није основан, јер се, заправо, ради о прекршајима других закона, пре свега Закона о раду, а не о мобингу.
Понашања која се према закону о спречавању злостављања на радном месту сматрају мобингом су, немогућност комуницирања са послодавцем, нарушавање међуљудских односа, нарушавање личног угледа и идентитета запосленог, као и пословног угледа. Као мобинг се може окарактерсати и угрожавање здравља, као и сексуално узнемиравање.
Он је подсетио да се законом о мобингу не односи на прекршаје попут нередовне исплате зарада или онемогућавања запосленоме да искористи годишњи одмор.
"Заблуда је да се у тим случајевима ради о мобингу, то су заправо прекршаји који се третирају Законом о раду", указао jе Перуничић.
Он је подсетио да постоји Закон о забрани дискриминације, као и Закон о равноправности полова, па се мобингом не сматрају ни прекршаји из те области.
"Мобингом се не сматрају ни мере којима се побољшава радна дисциплина у финкцији ефикаснијег обављања посла, као ни инсистирање послодавца да се примењују мере безбедности на раду", напоменуо је Перуничић.
Директор инспекције рада подсетио је да закон о мобингу важи и за хонорарне сараднике и волонтере, а не само оне који су у сталном радном односу.
"Чини се да се запослени плаше да пријаве мобинг због последица и санкција које их очекују након тога", казао је Перуничић.
Он је додао да и код послодаваца постоји страх од примене овог закона, пошто су сва правила још нова, а читаво спровођење закона додатно отежава и то што је мобинг појава коју није лако дефинисати и доказати.
"Мобинг јесте појава која се дешава у Србији и са којом се треба борити, али када је реч о раду и радним односима постоји још доста великих проблема, попут спровођења безбедносних прописа, сузбијања рада на црно и остварења права на редовну зараду и одмор", казао је директор Инспектората за рад. |