ИНФОРМИШИТЕ СЕ
| ИНФОРМИШИТЕ СЕ
|
09.08.2012.
Ниједна народна посланица није подржала иницијативу да у Влади Србије буде минимум 30 одсто припадница мање заступљеног полаНАЈВИШЕ ЖЕНА ДОСАД, АЛИ ДА ЛИ ЈЕ ТО ДОВОЉНО?Није искоришћена прилика да се примене одредбе Закона о равноправности полова, препоруке и европски стандарди, сматра Милош ЂајићАутор: Ј. ДиковићБеоград - Иако су невладине организације Женска влада, Београдски фонд за политичку изузетност и Центар модерних вештина још пре 15 дана послали писмо народним посланицама да подрже иницијативу да у Влади Србије минимум 30 одсто министарских позиција заузму жене, ниједна представница у парламенту још није подржала ову акцију.Наиме, ове организације су у писму, које је послато 23. јула, затражиле да посланице не гласају Закон о Влади Републике Србије уколико у њему нема механизама којим ће се обезбедити да у њој буде минимум 30 одсто представница политички мање заступљеног пола. Такође, дан касније писмо је упућено и председнику Србије Томиславу Николићу са захтевом да не потпише тај Закон.Иначе, сама иницијатива је покренута скоро пре два месеца када су представници Женске владе, БФПИ и ЦМВ од политичких странка захтевали да лобирају да свака трећа особа у влади буде жена. Међутим, досад им се нико није обратио. С друге стране око 30 организација цивилног друштва, државна тела које се баве родном равноправношћу, представници медија и велики број појединки, подржало је ову акцију.Ипак, треба имати у виду да у овом сазиву Владе Србије има највише жена досад (26 одсто), ако се узме у обзир да је у претходној влади, коју је водио Мирко Цветковић, такође било пет дама, али је било десет чланова више. Наиме, Влада Ивице Дачића има 19 чланова, док је претходну чинило њих 28.Милош Ђајић из ЦМВ каже за Данас да је похвално то што нова Влада има 26 одсто припадница мање заступљеног пола, али да му је жао што „неповратно“ није искоришћена прилика да се примене одредбе Закона о равноправности полова, европски стандарди и препоруке о минималној заступљености од 30 одсто. „Тиме бисмо као друштво показали европско опредељење и направили огроман искорак и после 30 одсто посланица имали и 30 одсто министарки. Све земље у кризи укључују већи број жена у рад својих влада, али нажалост то код нас овог пута није био случај. Борба за истинску равноправност се наставља и ЦВМ ће, са свим савезницима, наставити да припрема терен да у следећој влади проценат жена буде још већи“, истиче Ђајић.У Влади Зорана Ђинђића (2001-2003) и Зорана Живковића(2003) било је 24, односно 25 чланова од којих су само две биле жене - Гордана Матковић као министарка социјалне политике и Марија Рашета Вукосављевић као министарка трговине, туризма и услуга. У наредној влади, коју је претходио Војислав Коштуница од 2004. до 2007. и која је имала 22 члана, такође су биле две жене - Ивана Дулић Марковић као потпредседница владе и министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде и Љиљана Чолић као министарка науке и заштите животне средине, где се задржала само у првој години мандата.У другој влади Војислава Коштунице (2007-2008) од 25 чланова, четири су биле министарке - Александра Смиљанић као министарка за телекомуникације и информатичко друштво, Ана Пешикан као министарка науке, Снежана Самарџић Марковић као министарка омладине и спорта и Милица Чубрило као министарка дијаспоре.Влада Мирка Цветковића, која је издржала цео мандат (2008-2012), била је прва влада у српској историји у којој је било пет жена. Наиме, Верица Калановић била је потпредседница и министарка за Национални инвестициони план, Диана Драгутиновић министарка финансија, Снежана Маловић министарка правде, Снежана Самарџић Марковић министарка омладине и спорта и Јасна Матић министарка за телекомуникације и информатичко друштво. Међутим, Калановићева и Драгутиновићева нису биле на министарским позицијама цео мандат.Ко су чланице?У новом сазиву владе, коју предводи премијер Ивица Дачић има пет жена - Сузана Грубјешић (потпредседница владе за европске интеграције), Славица Ђукић Дејановић (министарка здравља), Верица Калановић (министарка регионалног развоја и локалне самоуправе), Зорана Михајловић (министарка енергетике, регионалног развоја и заштите животне средине) и Алиса Марић (министарка омладине и спорта). |