АКТИВНОСТИ
| АКТИВНОСТИ
|
14.11.2012.
КОНФЕДЕРАЦИЈА СЛОБОДНИХ СИНДИКАТАУ САРАДЊИ СА ФОНДАЦИЈОМ FRIEDRIH EBERT STIFTUNG ОРГАНИЗОВАЛА ЈЕ КОНФЕРЕНЦИЈУ ПОД НАЗИВОМ "РЕФОРМА ПЕНЗИЈСКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ"Представници Министарства финансија и привреде, Министарства за рад и социјалну политику, међународних организација, представници послодаваца, синдиката, и представници стручне јавности заједнички су констатовали да је финансијска неодрживост пензијског система Србије кључан проблем чијем се решавању мора приступити целовитим, свеобухватним и квалитетним реформама које ће ангажовати све социјалне партнере.
Ивица Цветановић председник Конфедерације слободних синдиката нагласио је да синдикати не подржавају повећање старосне границе за одлазак у пензију на чему се реформа пензионог система до сада заснивала. Према његовим речима реформе морају да буду свеобухватније, односно треба да буду окренуте и ка побољшању положаја садашњих запослених.
“Конфедерација слободних Синдиката спремна је да у сарадњи са државом и стручном јавности покрене процес и предложе решења за реформу пензионог система Србије. Наш став је да без заједничке ангажованости свих социјалних партнера не можемо покренути квалитетне реформе какве су у овом тренутку неопходне”, нагласио је Цветановић.
Директор канцеларије Фондације Fridrih Ebert у Београду Михаел Ерке изјавио је да се реформа пензионог система може радити у три правца - повећањем доприноса, повећањем старосне границе за одлазак у пензију и смањењем износа пензија.
“Једно од решења које је прихваћено широко у свету су приватни пензијски фондови. Низак животни стандард, мале зараде међутим, највећа су препрека већем ангажовању грађана на пољу приватног пензионог осигурања и самосталне одлуке да себи уплаћују приватну пензију”, нагласио је Ерке.
Помоћник министра за рад и запошљавање Зоран Милошевић навео је да се Влада Србије определила за даље реформе пензијско-инвалидског система, али уз јасан став да мере смањења трошкова и рестрикције имају своју границу.
"Треба радити на побољшању прихода ПИО фонда и ефикаснијој наплати доприноса, односно побољшати контролу наплате", рекао је он.
Милошевић је рекао да је важно формирање централног регистра обавезног социјалног осигурања, јер би на тај начин запосленима било омогућено да прате да ли им послодавац плаћа доприносе.
Љиљана Радифковић, помоћница Министра за рад и запошљавање подсетила је да је реформа пензијског система започета 2002. године и да су предузете мере углавном имале у фокусу пооштравање услова за одлазак у пензију и подизање старосне границе.
Она је нагласила да је основна предност обавезног пензијског осигурања та што је држава гарант и што по принципу међугенерацијске солидарсноти онемогућава да штедња за старост пропадне, али је нагласила да је главни недостатак тог система тај што због неповољних демографских кретања систем све теже функционише.
Радифковић је објаснила да је најзначајнији аспект реформи увођење нове формуле за обрачун пензија који се заснива на бодовима и продужење обрачунског периода који се раније заснивао на 10 најбољих година.
“Бодовни систем и продужење обрачунског периода допринео је већој правичности система у обрачуну пензија, а неправилности које су се појављивале у пракси кориговане су и знатним пооштравањем услова за одлазак у инвалидску пензију”, нагласила је Радифковић.
Љубиша Милосављевић, државни секретар у Министарству финансија и привреде посебно се осврнуо на решавање проблема наплате доприноса. Наплата доприноса тренутно је један од великих проблема како због пореске евазије, тако и због чињенице да многи послодавци пријављују раднике на минималну зараду, чиме аутоматски смањују основ за доприносе које плаћају држави.
“Прошле године од доприноса Фонд ПИО инкасирао је 267 милијарде динара, а за редовно сервисирање пензија требало му је 501 милијарда динара. Разлику је покривала држава из буџета. Министарство финансија одлучно је да мерама знатно побољша финансијску дисциплину. Пре свега бољом контролом, али и мерама које ће са тржишта уклонити фирме са државним власништвом које годинама негативно послују и за које се годинама одвајају додатна средства. Та предузећа мораће да нађу стратешког партнера или ће бити угашена. Смањивање рокова плаћања и побољшање укупне ликвидности приведе као резултат ће такође дати повећни износ плаћених доприноса”, објаснио је Милосављевић.
Жарко Милисављевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа поставио је питање контроле наплате доприноса и једнаког третмана свих послодаваца. Он каже да је држава често фаворизовала поједине велике послодавце и дозвољавала им луксуз неплаћања допориноса, што су грешке које се морају исправити.
Дамир Грбавац, председник Управе Raiffeisen обавезног мировинског фонда Хрватска пренео је искуства у реформи пензијског система који је имала Хрватска. Према његовим речима систем међугенерацијске солидарности нема будућност јер га је номогуће финансирати и зато реформа мора ићи у правцу веће популаризације приватне штедње за старост.
“Међутим, све реформеске мере које се предузму, не могу да дају резултат уколико се паралелно са тим не ради на повећању привредне активности, повећање стопе запослености и повећања животног стандарда. Ако су плате мале, ако мали број људи ради онда практично нема од чега да се захвате доприноси и ти запослени немају одакле да уштеде себи за будућност”, објаснио је Грбавац.
Негослав Јовановић, подпредседник Индустријског синдиката Србије нагласио је да реформа садашњег пензијског система треба да почне од положаја радника.
“Запослени, нарочито у индосутрији из које ја долазим често су суочени са чињеницом да се њихова основна радна права не поштују. Плате стално касне, па се у том кашњену често изгуби једна или две плате годишње. Уз то зараде су мале, што додатно угрожава њихову финснсијску ситуацију. Ако говоримо о реформи пензијског система, она мора почети од радника и његових права. Када имате запосленог који редовно добија плату, коме су плаћени сви доприноси, и коме је плата довољна за живот, он ће моћи да издваја новац и за своју будућу пензију, а не да се ослања само на државу”, казао је Јовановић.
Јован Протић, координатор МОР за Србију нагласио је да су кризне мере које су морале бити спроведене услед економске кризе у многим европским земљама имале велике ефекте управо на ниво социјалних давања, што је као последицу имало социјалне немире и још очигледније поставило питање одрживости постојћеих пензијских ситема.
“Пензијски систем је тешко реформисати не само због негативних дугорочних демографских тренодва, већ и због тога што многе владе оклевају са одлуком о повећању нивоа доприноса који се наплаћују због лошег стања у привреди, конкуретности. Препреку представља рад на црно, и генерално неповерење младих генерација у систем. Трипартитни социјални дијалог је суштински значајан за пензијску политику. Све кључне заинтересоване стране требало би да сагледају пензијски систем на дуги рок и да искажу спремност на компромис уместо да штите стечена права или да инсистирају на аргументу конкурентности привреде. Ту видим улогу синдиката као суштинску”, рекао је Протић.
Снежана Ристановић, директор Raiffaisen Future - Добровољнoг пензијскoг фондa у свом излагању је истакла да је једна од најзначајнијих карактеристика демографског развитка Србије у првој половини XXI века настављање процеса старења становништва под дејством смањења смртности, посебно под утицајем продужења трајања живота старијег средовечног и старог становништва. Истовремено, демографску будућност Србије карактерисаће и низак ниво рађања. Пројекција је да ће већ 2052. године број старих 65 и више година бити већи од броја становника млађих од 15 година.
Ови подаци указују и упозоравају да Србија не може и не сме да се ослања искључиво на систем међугенерацијске солидарности!
Србија је 2005. године усвојила Закон о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима чиме је успостављен тзв. III стуб који омогућава свим грађанима да кроз допунску штедњу на индивидуалним рачунима у фондовима обезбеде приватну пензију. Систем је одлично постављен. Држава је обезбедила значајне пореске олакшице (посебно за послодавце а посебно за личне уплате запослених) како би се стимулисала штедња за старост.
„Захваљујући пре свега синдикалним повереницима велики број јавно комуналних предузећа као и државних предузећа укључено је у програм уплата допунских пензијских доприноса“.
Снежана Ристановић је истакла да је „Први и најважнији корак да се кроз колективне уговоре угради као обавеза послодавца уплата допунских пензијских доприноса за запослене“.
„Држава Србија као највећи послодавац својим
примером, уплатама допунских пензијских доприноса за своје запослене,
требало би да да пример осталим послодавцима у Србији“. У закључку Ивица Цветановић , председник КСС нагласио је да је конференција само први корак у покретању питања реформе пензијског система и да ће КСС у будућности преудузети и друге мере са циљем да се мобилишу сви социјални партнери и укључе у заједнички дијалог који ће довести до правих и ефективних решења.
Погледајте презентације (pdf):
|