ИНФОРМИШИТЕ СЕ
| ИНФОРМИШИТЕ СЕ
|
28.11.2012.
ЖЕНЕ ОБЕСПРАВЉЕНЕ НА ТРЖИШТУ РАДАДруштво | среда 28.11.2012 | 16:35 Извор: Б92
Београд -- Све више жена губи поверење у систем и теже остварује своја права на тржишту рада, пре свега јер послодавци злупотребљавају закон, а држава их не кажњава.
У скупштини за почетак следеће године најављују рад измене Закона о раду, а у невладином сектору као једно од решења предлажу увођење бесплатне правне помоћи.
Јелена је запослена, а нема ниједан дан радног стажа. Формално ради у приватној фирми, а годину и по није добила ни динар надокнаде за трудничко и породиљско.
Дуже од године покушава да оствари своја права. Има бебу од осам месеци.
“Осећам се јако немоћно. Хоћу све по закону, али ја сам без примања, без икаквих права која се обећавају. Ја бих да неко то реши. Ја хоћу сама, ја идем, буквално, од врата до врата и нико не зна. Пребацују одговорност све једни на друге. Ништа ја нисам тражила што друге мајке немају права”, каже она за Б92.
Оно што Јелена сваки дан проживљава у највишем законодавном телу се само констатује. И у одбору надлежном за рад и у оном који се бори против дискриминације истичу да је слаба примена закона.
“Проблеми настају оног тренутка када ти закони треба да се спроведу, када се ти закони, нажалост, крше, а ми као парламентарци и ево ја као председник Одбора за људска права, немамо јасне прецизне податке ко крши закон, да ли је санкционисан тај који крши закон. Ја се плашим, из искуства које имам, из обраћања која нам се последњих месеци јављају када су запослене жене у питању, да је добар део страха присутан”, каже Мехо Омеровић.
Осим што су недовољно заштићене, запослене жене су често и дискриминисане. Искуство Инспекције рада показује и да оне о томе радије ћуте.
“Дискриминација се, пре свега, види код жена у смислу када их послодавац пита да ли су удате, када планирају породицу, да ли су случајно трудне итд. То, наравно, представља врсту дискринимације, међутим, сама Инспекција рада врло тешко може да утврди те облике дискриминације зато што у највећем броју случајева запослени или кандидати за заснивање радног односа се не обраћају Инспекцији”, истиче Драгољуб Пеурача, директор Инспектората за рад.
Није довољно имати прописе и институцију чије процедуре грађани најчешће не разумеју, сматрају у коалицији невладиних организација окупљених око пројекта "Црно на бело". Могуће решење виде у конкретној правној помоћи.
“Слажем се с тим да је потребно написати допис, тужбу, жалбу и да често грађанин треба да буде тај који треба да реагује, али на који начин? Ви имате поступке који трају више година, коштају више хиљада евра, а на крају ви добијете трошкове уколико добијете спор, али треба издржати неколико година без да ви имате икаквих ресурса. Значи да ли ми имамо ефикасан систем бесплатне правне помоћи, то је питање које треба да поставимо”, каже Анђелка Марковић из Коалиције "Црно на бело”.
Јелена је од надлежних добила препоруку да послодавца тужи или да се обрати Одељењу за сузбијање привредног криминала. Њен послодавац и даље ради.
|