|
ИНФОРМИШИТЕ СЕ
| ИНФОРМИШИТЕ СЕ
|
|
08.01.2013. Магазин ТАБЛОИД/ број 275/ датум 8. јануар 2013/ рубрика Синдикати/ аутор: Горан Предојевић
Каква је улога тајкуна Небојше Атанацковића,председавајућег Социјално економског савета (СЕС),у прекомпоновању синдикалне сцене Србије: ЈЕДАН ДА УЂЕ, ДВОЈЕ МОРА ДА ИЗАЂЕ
Горан Предојевић
Да има правде, Небојша Атанацковић би одавно требао да лежи у ''апартманима'' српских затвора. То би, међутим, могло убрзо да се деси судећи по драматичним променама у прекомпоновању синдикалне сцене у Србији и штете коју је овај тајкун направио хиљадама радника и социјалном дијалогу између власти, послодаваца и синдикалаца.
Ако неко мисли да би Атанацковић морао да оде у затвор због шверца нафте и бензина на Косова, за шта је више пута прозиван, грдно се вара. Разлози су сасвим друге природе.
Конфедерација слободних синдиката поднела је у децембру месецу кривичну пријаву против Атанацковића, јер је као председавајући Социјално-економског савета око 220.000 чланова овог репрезентативног синдиката оставио без права на социјални дијалог, тако да му избегавање плаћања пореза и царинских маржи у спорној трговини нафтиним дериватима дође приде, отежавајућа околност.
Да су ствари кренуле добрим путем говори и податак да се и премијер Ивица Дачић однедавно дистанцирао од овог тајкуна, јер се Атанацковић по кулоарима хвалио да је финансирао многе странке, међу којима је и Социјалистичка партија Србије, те да због тога има велике бонусе код власти, да му сад враћају дугове и чувају леђа.
Премијер Дачић је, међутим, проценио да му је у овом моменту једноставније да Атанацковића "пусти низ воду" , а да избегне непотребан сукоб са синдикатима и да реформе и политку владе са деснице скрене мало ка левици, што је, јел те, суштина програмских начела његове партије.
Да ли баш случајно или не, али надлежно, Прво основно јавно тужилаштво у Београду, одмах по добијању кривичне пријаве против Атанацковића, затражило је од МУП-а, одељења за привредни криминал, додатне информације и да испита цео случај и хитно предузме "потребне мере".
Зашто је избио рат између Атанацковића и синдиката?
Конфедерација слободних синдиката добила је репрезентативност у мају 2012. године и за разлику од осталих синдикалних централа у Србији, једина је у у овом тренутку у могућности да окупи критичну масу, тако да је прошле јесени, 7. новембра, организовала протест 2.000 радника испред зграде Владе Србије у Немањиној улици због лоше социјалне политике владе и других рестриктивних економских мера на штету радника, међу којима су и два законодавна акта, Закон о раду и Закон о штрајку.
Сва законодавна акта везана за права радника, пре усвајања, иначе мора да прођу кроз Социјално-економски савет, а њихово мишљење је пресудно у свим договорима синдиката, послодаваца и државе, почев од минималне цене рада до промене закона.
Социјално-економски савет има 18 чланова. Поред шест представника Владе, односно Кркобабићевог министарства за рад и социјалну политику, у раду Савета учествује и шест представника Уније послодаваца Србије, четири представника Савеза самосталних синдиката Србије Љубисава Орбовића и два представника Уједињених гранских синдиката "Независност" Бранислава Чанка.
Небојша Атанацковић је дошао у Социјално-економски савет као представник Уније послодаваца, чији је легитимитет и репрезентативност под великом сумњом, јер се Унија поцепала на два дела. Једно крило предводи Аатанацковић, а друго јагодински тајкун Миодраг Николић Феман. Ко ће послодавце да заступа у наредном сазиву СЕС-а тек ће да се види?
Да се иза кулиса, и мимо очију јавности, дешавају драматичне ствари на прекомпоновању радничких покрета, оваквих какви јесу, говори податак да репрезентативност СССС-а истиче за два месеца и Љубисаву Орбовићу неће бити нимало лако да скупи довољна број активиста, јер су неке синдикалне организације већ прешле у КСС, које предводи Ивица Цветановић, док се Бранислав Чанак зачаурио на ловорикама провоборца петооктобарског преврата са ограниченим роком трајања због чега му се чланство малтене распало.
Конфедерација слободних синдиката окупља око 40 синдикалних организација из јавног сектора међу којима су синдикати "Телекома", ЕПС-а, Колубаре, здравства, социјалне заштите…те су незахвалан саговорник у свим социјалним дијалозима.
Ставови лидера Конфедерације слободних синдиката Ивице Цветановића су дијаметрално супротни у односу на послодавце, а то је заправо суштина свих проблема. Цветановић, рецимо, сматра да Србији уопште није потребан Закон о штрајку, јер такав правни акт има само седам држава у Европи, и уопште није неопходан да се усвоји пре уласка Србије у Европску унију, како се јавности представља.
Послодавци, чија је улога у економској пропасти Србије видљива на сваком кораку, имају другачије мотиве изнад којих су само лични интереси и зидање властитог богатства. Један од таквих је и актелни председавајући СЕС-а.
Небојша Атанацковић је у марту прошле године изабран за председавајућег Социјално-економског савета на годину дана, до марта ове године. Упућени тврде да га је на то место погурао тада одлазећи председник Борис Тадић, а премијер Ивица Дачић, коме по правилу припада тај положај, није хтео да заседа саветом сматрајући да има пречих послова попут решавања коначног статуса Косова и Метохије. Отуда и забуна ко заправо руководи највишим телом у држави где се одлучује о битним питањима из области социјалне политике?!
Атанацковић је као председавајући, по Закону о Социјално-економском савету, био у обавези да Конфедерацију слободних синдиката, по аутоматизму, одмах након добијања решења о репрезентативности на територији Републике Србије, укључи у раду СЕС-а и социјални дијалог, али...
Он не само што је прекршио низ закона и ускратио право да 220.000 радника има легитимне представнике у највишем државном телу, где се одлучује о њиховим судбинама, није чак ни нашао за сходно да одговори на писане захтеве КСС да их укључи у рад СЕС-а, због чега је тај синдикат био принуђен да правду затражи на суду.
Самовоља једног човека, председавајућег СЕС-а, има и овакве мотиве: Само да ми донесемо законе који нама одговарају, а ви после видите шта ћете.
Два кључна документа којима се решавају спорна питања послодаваца, са једне, и ово мало запослених што је преостало од такозване радничке класе, односно оних што негде нешто раде и примају плате, провлачи се кроз систем незапажено, готово тајно, без икакве јавне расправе.
Да су закон о раду и Закон о штрајку написани, и пред усвајањем, нико можда не би ни чуо да се некрунисаном српском краљу шећера, Миодрагу Костићу, није отела реченица "лакше сам се развео од жене, него што раднику могу да дам отказ".
Та анегдота сликовито објашњава суштинску разлику социјалног дијалога између послодаваца, тајкуна, и обесправљених радника који су опљачкани до голе коже, а додатна симболика је и у томе што је она изговорена на Конференцији "Прво пролазно време - 100 дана владе" , којој је присуствовао и премијер Ивица Дачић. С обзиром да је на челу Владе Србије социјалиста, било би логично да је влада левичарска. Дачићев кабинет је, међутим, кроз низ мера штедње и реформе терет кризе свалио на леђа народа што је сврстава у владу деснице, а не левице, тако да Миодрага Костић, који је узгред и актуелни председник моћне тајкунске организације Привредник, који иначе нема столицу у СЕС-у, не брине превише. Радника си и до сад могао да шутнеш у дупе и избациш на улицу, а да за то ниједан послодавац не одговара ником ништа. Тако ће да остане и убудуће, свеједно шта пише у законима.
Атанацковићу није страно да прекрши закон. Једино га мучи дилема: Конфедерација слободних синдиката мора да уђе у СЕС и да се укључи у социјални дијалог, али је проблем ко из СЕС-а мора да изађе!
Орбовић изгубио судски спор
Уместо да изведу раднике на улицу, побуне се против сиромаштва и социјалне неправде, неким синдикатима је битнија борба против других синдикалних централа. Тако је председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић тужио Министарство рада и социјалне политике зато што је министарство дало решење о репрезентативности Конфедерацији слободних синдиката и изгубио спор пред надлежним Управним судом.
Образложење суда је кратко и у њему се наводи да Орбовић није имао законско право да подноси тужбу јер се његовом СССС не ускраћују стечена права.
Комисија Министарства рада и социјалне политике, коју је иначе формирао Расим Љајић, бројањем је утврдила да Конфедерација слободних синдиката са нешто изнад 183.000 чланова стиче репрезентативност, што је изнад потребне квоте десет одсто од укупног броја запослених, док око 40.000 приступница није прихваћено јер су у том тренутку формално припадали другим синдикатима, "Независности" или ССС.
Једна од занимљивости јесте и податак да је решење о репрезентативности Орбовићевог гранског Синдиката хемије и неметала идентично решењу о репрезентативности које је минстарство донело за КСС.
|
