ИНФОРМИШИТЕ СЕ
| ИНФОРМИШИТЕ СЕ
|
01.03.2013. Медиј: „Вечерње новости“ / Датум: 1.март 2013 / Рубрика: Друштво / Атор: Б. Стјеља
МНОГЕ ГАЗДЕ ОДМОР НЕ ПЛАЋАЈУ
Прошле године редовно одсуство користило 38.109 запослених, чак 13.510 њих без надокнаде. Најчешће злоупотребљавају нешколоване и младе, казне до милион динара
На одмор се све чешће гледа као на привилегију
ПЛАЋЕНИ годишњи одмор у Србији се све чешће гледа као привилегија, јер сваки трећи радник тврди да му послодавац није платио слободне дане. У последњој Анкети о радној снази, истраживачи су оценили да је у завршници прошле године годишњи одмор користило 38.109 запослених, али да чак 13.510 није добило надокнаду.
- Међу оштећенима највише је Београђана, где је 6.028 рекло да припада групи која није добила зараду за време трајања годишњег одмора. А таквих је примера најмање било у Шумадији - каже Владан Божанић, начелник Одељења за анкетна истраживања у Републичком заводу за статистику. - Истовремено, 5.760 радника који су користили годишњи одмор је рекло да је добило плату, али мање од 50 одсто целокупног износа, па тако испада да је 15,1 одсто радника исплаћено, али не довољно. Дакле, тек 49,4 одсто запослених прима више од пола или целокупан износ, што је најређи случај.
Злоупотребе су, наводе у овом одељењу РЗС, најчешће код најмање плаћених послова, јер чак 76,8 одсто ”закинутих” радника има само основно образовање и ради на пословима који су помоћни или привремени. Међу њима су најбројније чистачице, трговци, продавци у киосцима, на грађевини, у угоститељству... С друге стране, овакви су примери најређи код запослених са високим образовањем на добрим позицијама. Исплату у време годишњих одмора послодавци прескачу и младима на почетку каријере, јер, гледајући према старосној структури, две трећине преварених има мање од 35 година.
И у синдикатима кажу да су злоупотребе радника све чешће, а нарочито у реалном сектору и предузећима у приватном власништву.
- У многим страним компанијама је јефтиније да власници плате адвокате и тужбе него да побољшају услове рада - оцењује Ивица Цветановић, председник Конфедерације слободних синдиката. - Једна од манипулација је управо и ова са годишњим одморима јер се радници плаше да траже оно што им припада по закону. Зато се дешава да се слободни дани, супротно законима, не плаћају, а још чешће да се и не искористе. Све више је и оних који са посла одсуствују две недеље уместо 20 дана.
У Републичком инспекторату за рад кажу да су контроле редовне, али да се на прсте може побројати колико радника пријави свог послодавца због неплаћеног годишњег одмора.
- У случају када то откријемо, без обзира на то да ли је реч о пријави или кроз наше редовне контроле, инспектор рада ће решењем наложити исплату зараде и против послодавца поднети захтев за покретање прекршајног поступка - каже Драгољуб Пеурача, директор Инспектората за рад. - А казне се крећу до милион динара!
ИМАЈУ ПРАВО НА ПРОСЕК ТРИ ПЛАТЕ
ЗА време годишњег одмора запослени има право на новчану накнаду у висини просечне зараде за претходна три месеца - објашњава Пеурача.
- То је дефинисано Законом о раду, па послодавац има обавезу да исплати накнаду зараде најкасније до краја текућег месеца за претходни месец.
БЕОГРАД НАЈВИШЕ ПЛАЋА
У АНКЕТИ о радној снази, од 38.109 радника који су крајем године користили одмор, 18.840 је примило зараду, а међу њима је такође највише Београђана. Тако је 7.048 оних који раде у главном граду добијало износе који су приближни њиховом тромесечном просеку зарада.
|