ИНФОРМИШИТЕ СЕ
| ИНФОРМИШИТЕ СЕ
|
08.09.2014.
СОЦИЈАЛНИ ДИЈАЛОГ И КОНКУРЕНТНОСТ
8. септембар 2014. у 10:28
Правне тековине Европске уније у области социјалне политике и запошљавања, које су у преговорима са земљама кандидатима за чланство означене као Поглавље 19, тиче се најширег подручја радног права, здравља, безбедности на раду, једнаког третирања мушкараца и жена по питањима запошљавања и социјалне сигурности, политике запошљавања и социјалног дијалога. Осим тога, у овом корпусу прописа постоје посебна обавезујућа правила за све државе чланице ЕУ у погледу забране дискриминације по основу расне и етничке припадности, религије и вере, инвалидитета, старосне доби и сексуалне орјентације
Мада до данас нема познатих детаља, зна се да је тродневни билатерални скрининг, односно аналитичка оцена и преглед усклађености српског законодавства из области социјалне политике и запошљавања са правним тековинама ЕУ (Поглавље 19, одржан од 24. до 26. јуна у Бриселу. Чланови делегације су представили ниво усклађености домаћег законодавства са прописима ЕУ у областима безбедност и здравље на раду (БЗР), радно законодавство, социјални дијалог, политика запошљавања, социјална инклузија, социјална заштита, Европски социјални фонд и политика недискриминације.
Поред представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у српској делегацији били су и представници Министарства здравља, Националне службе за запошљавање, Републичког завода за социјалну заштиту, Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства рударства и енергетике и Канцеларије за европске интеграције.
Тања Мишчевић, шефица преговарачког тима Србије указала је после разговора да је Поглавље 19 једно од већих и сложенијих и да обухвата врло важна питања попут Закона о раду и других тема која су у вези са стандардима рада и да то поглавље такође обухвата "и оно што често заборављамо", а то је социјална инклузија, запошљавање и рад маргиналних група, особа са инвалидитетом, као и једнаке могућности за остваривање рада и накнаде за рад.
"Општа оцена је да оно што је досад урађено у овој области показује да је Србија делимично усклађена са стандардима ЕУ, али сад знамо и шта су нам даљи кораци. Дакле, познајемо право ЕУ у овој области, знају се стандарди који треба да буду постигнути и ствара се јасан план како би то заиста и требало да буде урађено", рекла је Мишчевић.
Министар за рад, запошљавања, борачка и социјална питања, Александар Вулин, рекао је да су представници Европске комисије позитивно оценили оно што је урађено у Србији кад је реч о детаљима битним за Поглавље 19. "Што се тиче Закона о раду, био је помињан и могу да кажем да представници Европске комисије сматрају да је то добар правац реформи и сматрају да су овим законом усвојене бројне директиве ЕУ и да он у већој мери хармонизује наше радно законодавство са законодавством ЕУ", навео је Вулин.
Претходно, у фебруару је у Бриселу одржан "експланаторни скрининг" за Поглавље 19, односно разговор на коме су представници Европске уније представили корпус радног законодавства који важи у државама чланицама, а односи се на социјалну политику и запошљавање, као модел који кандидати за чланство треба да постигну.
Такође, делегацији из Београда је представљена анализа кључних стратешких изазова у области запошљавања и социјалне политике за Србију, што ће бити уводни део стратешког документа Владе Србије - Програм реформи у области запошљавања и социјалне политике (ЕСРП).
Србија има обавезу да тај документ усвоји до краја 2014. године и влада је образовала међуресорну радну групу за израду програма реформи политике запошљавања и социјалне политике чији је председник Бранкица Јанковић, државна секретарка у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике.
Правци развоја у социјали и на тржишту рада у ЕУ
Најбитнији циљеви социјалне политике Европске уније, како су досад дефинисани, јесу постизање јединственог и праведног приступа основним социјалним услугама, унапређење система социјалне заштите, високообразовни степен радне снаге, висока стопа запослености уз посебну бригу за групе које су мање конкурентне на тржишту рада, постизање сигурних и одрживих прихода, као и достојних услова рада и за жене и мушкарце.
Европско радно законодавство штити права радника у случају колективног вишка, стечаја предузећа, пресељења пословања, права радника да буду информисани и консултовани о питањима која се односе на њихов рад, правилима која се односе на радно време и сигурност на раду и питањима заштите здравља.
Брисел кроз своју регулативу настоји да подстиче "модерне радне односе" и дијалог представника радника и послодаваца у сврху заштите радника, али и повећања конкурентности. Под окриљем ове политике је и обезбеђивање квалитетног радног окружења широм ЕУ, заштита права радника кроз заједничка минимална правила о условима рада, здравље и безбедност на раду.
Европско законодавство у области социјалне политике и запошљавања настоји да буде усмерено ка стварању једнаких могућности за све, забрану дискриминације по било ком основу и јачању социјалне комуникације. Такође, ЕУ се низом мера бори против непријављеног рада (рад на црно), како би омогућили да сва радна снага на територији ЕУ ужива једнака права и слободе.
На подручју социјалне укључености свих сегмената друштва, органи Европске уније трагају за новим економским и социјалним решењима која би представљала излаз из економске и финансијске кризе. У том погледу, Стратегија ЕУ "Европа 2020" предвиђа различите иновативне мере и политике ради постизања социјалне кохезије. Стратегија "Европа 2020" представља визију како обезбедити нова и сигурна радна места и бољи живот за раднике и грађане. Циљ ове стратегије јесте економски развој заснован на знању (уз очување животне средине), висок ниво запослености, продуктивности и социјалне хармоније.
Такође, "Европа 2020" представља и значајан потенцијал за државе кандидате и потенцијалне кандидате за чланство у Европској унији за усмеравање њихових реформских процеса. За успешно спровођење предвиђених активности Стратегије, неопходно је да се у њену имплементацију укључе и представници послодаваца-бизнисмена, синдиката, професионалних удружења и невладиних организација.
Стратегија безбедности и здравља на раду (БЗР) у Србији
Подсећамо, Србија већ има Стратегију БЗР за период од 2013. до 2017.године као акт Владе којим се на целовит начин утврђује стање у овој области и даље мере које треба предузети за њен развој, односно дефинишу активности, циљеви и правци унапређења. Као и у претходном периоду, Стратегија тежи да створи социјално-економску мотивацију код свих учесника у процесу рада, тако да све већи број привредних субјеката активно управља са БЗР зарад опште добробити.
Стратегија своје упориште налази у Закону о безбедности и здрављу на раду, конвенцијама Међународне организације рада (МОР), директивама ЕУ и у Закону о потврђивању Ревидиране европске социјалне повеље, а на којима се данас заснива систем БЗР.
БЗР је фундаментално право запослених утврђено у конвенцијама МОР-а, Лисабонским споразумом ЕУ и директивама ЕУ. То право је зајамчено и Уставом Србије према коме свако има право на поштовање достојанства личности на раду, заштиту на раду и нико се ових права не може одрећи. Женама, омладини и инвалидима омогућују се посебна права БЗР и посебни услови рада, у складу са законом.
Резолуцијом о придруживању Србије Европској унији и Законом о потврђивању Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), проистекли су, међутим, захтеви за успостављање новог система БЗР у савременим условима.
Значајан корак на плану европских интеграција Србије био је 1. март 2012. када је Европски савет донео одлуку да се Србији додели статус кандидата за чланство у ЕУ. Наредни корак на европском путу био је отпочињање преговора о чланству, односно скрининг-анализирање стања у Србији у бројним областима сврстаних у 35 поглавља.
Сваке године, почев од 2002. Европска комисија оцењује напредак земаља у окружењу када је спровођење реформи у питању, кроз Годишњи извештај Европске комисије о напретку.
У овим документима, Комисија је по правилу констатовала да је у Србији у многим сегментима остварен напредак у реформама, усвајању законодавства усклађеног са европским и спровођењу потребних мера, али је такође и наглашавано да је неопходно да се настави са реформама у свим областима, па самим тим и у области БЗР.
Стратегија се базира и на принципима Програма достојанственог рада за Републику Србију од 2013 до 2017. године, као и Сеулској декларацији (2008.) и Истамбулској декларацији (2011.).
У наредном периоду, наводи се у нашој Стратегији, и даље је потребно увођење елемената који знатно утичу на стварање безбедних и здравих радних услова, као што су: принцип превенције у спречавању настајања повреда на раду и професионалних обољења, активно укључивање службе медицине рада, принцип одговорности организатора радова за примену мера из области безбедности и здравља на раду, избор представника запослених за безбедност и здравље на раду, односно формирање одбора за безбедност и здравље на раду, утврђивања опција за увођење посебног осигурања од повреда на раду и професионалних болести ради обезбеђивања накнаде штете, укључивање безбедности и здравља на раду у школски образовни систем, увођење јединственог регистра повреда на раду и професионалних обољења, континуирана едукација/обука стручних и одговорних лица за безбедност и здравље на раду и других лица и промоција културе превенције и примера добре праксе у области БЗР.
Зелена економија унапређује БЗР
У међувремену, у складу са основним идејама, достигнућима и вредностима Европске уније, и напорима Србије да их достигне, "зелена економија" представља приоритет и истовремено велики изазов, који ће бити остварен кроз отварање нових "зелених" радних места и увођење чистих технологија.
Општи циљ дефинисан у Националном програму заштите животне средине "интеграција политике заштите животне средине са економском и политиком свих других сектора" и подршка увођењу чистије производње, која "минимизира појаву услова да дође до удеса и пружа безбедне и здраве услове за рад запослених у процесу производње". То доприноси БЗР-у и представља елементе стратешког оквира за спровођење принципа одрживог развоја и развој "зелене економије", у којој економски раст и еколошка одговорност функционишу заједно јачајући се узајамно, и истовремено подржавајући напредак друштвеног развоја.
Цео процес економске транзиције ка "зеленом пословању" подразумева строжију контролу процеса и свих токова отпада, праћење и примену енергетске и сировинске ефикасности, коришћење најбољих доступних техника, увођење нових стандарда за производе и процесе (ИСО стандарди, ЕМАС, еко-знак, и др.) и техника (рециклажа, поновна употреба материјала, итд.), односно целокупно друштвено одговорно пословање и нове политике на тржишту рада.
Једном речју, "зелена економија" могла би да представља инструмент за остваривање одрживог развоја, за заштиту и очување природних ресурса, за обезбеђивање економског вредновања екосистема услуга и добара, за смањење сиромаштва, безбедности у енергетском сектору, стварање прилика за отварање нових радних места и за достојанствен рад.
Сматра се да у "зеленој економији" лежи огроман ресурс за развој друштва и привреде, али и за очување животне средине, којим се смањује притисак на здравствени фонд јер се омогућава здравија нација чије лечење мање кошта. Према оценама МОР-а "еколошка економија" може обезбедити 15 до 60 милиона додатних радних места у свету већ у следеће две деценије и десетине милиона радника могли би бити извучени из сиромаштва.
Ова стратегија полази од законске регулативе у овој области и заснива се на принципима социјалног дијалога на свим нивоима између представника запослених, послодаваца и заступника јавног интереса. Стратегија обухвата све друштвено-економске сфере, како би се остварила визија онога што се жели -- потпуну примену прописа, промену свести о важности примене мера, друштвено одговорне компаније и одговорно друштво у целини.
При утврђивању активности и циљева ове Стратегије утврђени принципи су:
1) Промоција: промена свести код целокупне јавности о важности примене мера БЗР кроз организацију различитих промотивних активности и кампања. 2) Превенција: активности у вези са БЗР треба да се усредсреде на спречавање повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом. Већина повреда и обољења која су у вези са радом могу се избећи, па је превенција најисплативији начин за решавање питања БЗР; 3) Укључивање свих заинтересованих: побољшања у области БЗР и у радној околини, могу се на најбољи начин остварити ако се укључе сви учесници у систему БЗР. На радном месту, то обухвата запослене који раде и њихове представнике за стручна питања БЗР. На нивоу привреде и целе земље, то укључује послодавце, синдикате, државне органе, невладине организације, образовне установе, научне институције, и др.; 4) Одговорност: послодавци имају највећу одговорност за БЗР. Најважнија обавеза послодаваца је да омогуће безбедно и здраво радно место и да укључе раднике у разматрање свих питања о БЗР-у. Запослени, такође, имају одговорност за сопствену безбедност, што се огледа у начину на који поступају на својим радним местима; 5) Остваривост: активности се заснивају на примени мера БЗР и унапређењу знања и вештина учесника у систему и издвајању неопходних финансијских средстава за спровођење тих мера ради остваривања безбедних и здравих радних услова.
Визија и мисија Стратегије јесте успостављање система којим се остварују безбедни и здрави радни услови, а који у највећој могућој мери обезбеђују смањење повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом.
Стратегија треба да обухвата све привредне субјекте, а нарочито сектор малих и средњих предузећа и предузетника, стварајући претпоставке ка бољој примени прописаних мера БЗР, а нарочито у високоризичним делатностима (грађевинарство, дрвопрерађивачка индустрија, саобраћај, хемијска индустрија, пољопривреда, сектор здравствених услуга и др.), као и према посебно осетљивим групама запослених (труднице, млади, старији радници, особе са инвалидитетом, инвалиди рада и др.) и сарадњи са свим заинтересованим странама у систему БЗР.
Стратешки оквири других секторских политика, а нарочито у области одрживог развоја, смањења сиромаштва, заштите животне средине, енергетике, запошљавања, и другим областима непосредно или посредно доприносе остваривању безбедности и здрављу људи.
Законодавни оквир
Систем БЗР у Србији уређен је Законом о безбедности и здрављу на раду, за чију израду су у највећој могућој мери примењени захтеви из Директиве 89/391/ЕЕЦ о увођењу мера за подстицање побољшања БЗР, као и подзаконским прописима којима су у национално законодавство транспоноване појединачне директиве ЕУ које су донете на основу Директиве 89/391/ЕЕЦ, другим подзаконским прописима у области БЗР и другим прописима.
Законодавни оквир чине и ратификоване Конвенције Међународне организације рада, Закон о раду, Закон о здравственој заштити, Закон о здравственом осигурању, Закон о пензијском и инвалидском осигурању, Закон о спречавању злостављања на раду, Закон о општој безбедности производа, Закон о стандардизацији, Закон о акредитацији, Закон о хемикалијама, Закон о биоцидним производима, Закон о заштити животне средине, Закон о управљању отпадом и Закон о амбалажи и амбалажном производу.
Ту спадају и Закон о заштити од нејонизујућег зрачења, Закон о заштити од јонизијућег зрачења и о нуклеарној сигурности, Закон о енергетици, Закон о ефикасном коришћењу енергије, Закон о заштити од пожара, Закон о основама система образовања и васпитања и многи други закони, подзаконски прописи (нпр. прописи о безбедности машина, лифтова), технички прописи и стандарди чијом применом се остварују безбедни и здрави радни услови, а који су, неретко, траспоноване директиве Европске уније.
Институционални оквир
За примену Стратегије БЗР првенствено је одговорно Министарство рада, запошљавања и социјалне политике које предлаже, извршава, развија, примењује и координира политику Владе у области БЗР.
Министарство након усвајања Стратегије припрема и предлаже Акциони план за њену реализацију и у сарадњи са другим институцијама прати остваривање циљева и извршавање оперативних задатака утврђених у Стратегији и Акционом плану, што укључује посебне активности Управе за безбедност и здравље на раду, Инспектората за рад и репрезентативних социјалних партнера.
Према Закону о безбедности и здрављу на раду, прописано је да Управа за безбедност и здравље на раду, као орган управе у саставу Министарства обавља послове који се односе на припрему прописа у области БЗР и давање мишљења за њихову примену; припрему стручних основа за израду националног програма развоја БЗР и праћења његовог остваривања; праћење и оцењивање стања БЗР и припремање ставова за јединствено уређивање мера БЗР које су предмет Закона о безбедности и здрављу на раду и других прописа; истраживање и подстицање развоја у области хуманизације рада; пружање стручне помоћи у области безбедности и здравља запослених; проучавање узрока и појава који за последицу имају повреде на раду, професионалне болести и болести у вези са радом.
Управа је такође надлежна за организовање полагања стручних испита, о чему се води евиденција; вршење надзора над законитошћу рада правних лица и предузетника као и одговорних лица са лиценцом и припремање предлога решења за издавање и одузимање лиценци; прикупљање и анализу података о повредама, професионалним обољењима, болестима у вези са радом и појавама које утичу на здравље запослених; обављање информационо -- документационе делатности у области БЗР; организовање саветовања, вршење едукације запослених, послодаваца, лица за БЗР, инспектора и друго.
Инспекторат за рад као такође орган управе у саставу Министарства, обавља послове надзора у области БЗР и радних односа над применом Закона о раду, Закона о безбедности и здрављу на раду, Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму, Закона о спречавању злостављања на раду, Закона о привредним друштвима (у делу који се односи на БЗР), Закона о волонтирању, Закона о равноправности полова, Закона о штрајку, колективних уговора (посебних и појединачних), општих аката и уговора о раду којима се уређују права, обавезе и одговорности запослених у организацијама, правним лицима и другим облицима организовања, као и установама.
Поред надзора над применом закона, инспекција рада врши надзор и над применом других прописа о мерама и нормативима БЗР, техничким мерама које се односе на БЗР, стандарда и опште признатих мера у делу којим се уређују питања из области БЗР.
Сектор за рад као организациона јединица Министарства, између осталог задужен је за анализу стања и предлагање мера у циљу унапређења стања и израду закона и других прописа у областима: радних односа и других облика радног ангажовања, волонтерског рада, као и друга права из рада у свим облицима рада изузев у државним органима и јединицама локалне самоуправе и аутономним покрајинама, заштите достојанства и заштите од злостављања на раду, равноправности полова у области рада, једнаког третмана страних држављана запослених у Србији, остваривања права из радног односа и заштите запослених који су упућени на привремени рад у иностранство, мирног решавања радних спорова, штрајка, синдиката и удружења послодаваца; предлагање мера за остваривање и заштиту права запослених, као и очување радних места; праћење појаве "рада на црно" и предлагање мера за његово сузбијање; учествовање у колективном преговарању и припремање мишљења на колективне уговоре; унапређивање социјалног дијалога; припрему и учешће у закључивању међудржавних споразума о упућивању запослених на привремени рад у иностранство; учешће у припреми и закључивању међудржавних споразума о запошљавању грађана Србије у иностранству и др.
Министарство здравља стара се о стварању услова за подизање нивоа здравља код послодавца и стварању услова за здравствено одговорно понашање послодавца и заштиту здравља на радном месту запослених.
У обезбеђивању друштвене бриге за здравље и послодавац је дужан да обезбеди мере безбедности и здравља на раду, а такође да организује и обезбеђује из својих средстава здравствену заштиту запослених ради стварања услова за здравствено одговорно понашање и заштиту здравља на радном месту.
Према прописима из области БЗР послодавац мора да обезбеди превентивне мере ради заштите живота и здравља запослених, као и да за њихову примену обезбеди потребна финансијска средства.
Законом о БЗР, за обављање послова заштите здравља запослених на раду, послодавац ангажује Службу медицине рада. Законом и подзаконским прописима је дата значајна улога служби медицине рада, а нарочито подзаконским прописима којима су транспоноване директиве ЕУ у овој области и то кроз упућивање запослених на лекарске прегледе који су изложени буци, вибрацијама, хемијским материјама и др.
Министарство просвете, науке и технолошког развоја има важну улогу у стварању услова на пројекцији образовних потреба и подизању нивоа образовања и стручности радне снаге, као и развијање свести код ученика о важности сопственог здравља и безбедности.
Министарство привреде и Агенција за развој малих и средњих предузећа одговорни су за Стратегију привредног развоја и спровођење економске политике усмерене ка подстицању развоја малих и средњих предузећа. На основу предлога Министарства привреде донети су прописи из области стандардизације, техничких захтева за производе и оцењивању усаглашености, акредитације, мера (метрологије) и драгоцених метала.
Ово министарство, припрема и доноси техничке прописе из свог делокруга, којима се, између осталог, прописују технички, безбедносни и други захтеви који битно утичу и на примену мера БЗР. Институт за стандардизацију Србије, као део овог министарства, доноси српске стандарде. Подржава се доношење и примена стандарда од стране Института за стандардизацију, а посебно када је у питању њихов утицај на БЗР, пре свега запослених, дакле оних који користе и употребљавају производе за које се прописују технички и безбедносни захтеви.
У оквиру Министарства пољопривреде и заштите животне средине, кроз Закон о заштити животне средине транспонована је Директива ЕУ за превенцију хемијских удеса у комплексима у којима су присутне опасне материје, а у циљу управљања безбедношћу рада, ради заштите живота и здравља људи и животне средине.
Републички фонд за здравствено осигурање и Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, као надлежне организације, сарађују и учествују у доношењу заједничких ставова о питањима унапређивања БЗР и старају се о развоју и унапређивању опште културе БЗР.
Републички завод за статистику и друге организације у чијој надлежности је вођење података доприносе праћењу и анализи стања у овој области.
Улога судства и јавног тужилаштва у систему БЗР огледа се у кажњавању за прекршај и учињена кривична дела због непридржавања прописа о БЗР-у.
Организације послодаваца и запослених
Ту постоје, једно репрезентативно удружење послодаваца -- Унија послодаваца Србије и три репрезентативна удружења запослених: Савез самосталних синдиката Србије, Уједињени грански синдикати "Независност" и Конфедерација слободних синдиката.
Унија послодаваца Србије у области БЗР активно учествује у поступку доношења закона, подзаконских прописа, стратешких докумената и пратећих аката система БЗР. На нивоу Уније послодаваца Србије формирано је радно тело за питања БЗР, а посебан део стручне службе Уније бави се питањима БЗР.
Циљ Уније послодаваца Србије је, између осталог, подизање свести послодаваца о значају безбедних и здравих услова рада, као и подизање опште и пословне културе односно националне културе превенције у области БЗР.
Савез самосталних синдиката Србије усвојио је Резолуцију о БЗР, а заједно са осталим социјалним партнерима потписник је Декларације о БЗР.
У Савезу самосталних синдиката Србије формиран је посебан стручни тим за БЗР, а грански синдикати формирали су такође посебна радна тела за ову област.
Савез самосталних синдиката Србије непрекидно води активности да се сва права, обавезе и одговорности из радног односа, што значи да се права, обавезе и одговорности из области БЗР уређују колективним уговором.
Уједињени грански синдикати "Независност" у својој програмској оријентацији, као једну од значајних активности, утврдили су конкретне активности на континуираном унапређивању БЗР. Те активности УГС "Независност" спроводе, пре свега, кроз деловање Програмског одбора за заштиту животне и радне средине.
Конфедерација слободних синдиката је организација удружених синдиката организована по гранском и регионалном принципу. БЗР представља један од најважнијих сегмената деловања Конфедерације слободних синдиката и он се реализује на свим нивоима организовања.
Конфедерација слободних синдиката је укључена у рад Савета за БЗР Републике Србије, а на нижим организационим нивоима делује кроз одборе за БЗР.
Социјално-економски савет Републике Србије разматра нацрте закона и предлоге других прописа од значаја за економски и социјални положај запослених и послодаваца, као и из области БЗР, и о њима даје мишљење. У оквиру Савета основана су четири радна тела, укључујући и Стално радно тело за питања БЗР.
Стално радно тело за питања БЗР обавезно је да своје стручно мишљење, ставове и препоруке о одређеним материјалима доставе Савету у року који им је одређен.
На основу Закона о Влади и Пословника Владе образован је Савет за безбедност и здравље на раду као повремено радно тело Владе са задатком да даје иницијативе за доношење прописа из области БЗР; даје иницијативе за израду националног програма развоја БЗР; својим деловањем доприноси приближавању различитих ставова учесника у социјалном дијалогу у овој области; иницира превентивну политику о свим питањима која се односе на БЗР. Савет за безбедност и здравље на раду је трипартитно тело у чијем раду поред представника Министарства рада, запошљавања и социјалне политике и социјалних партнера, учествују и представници других министарстава, високообразовних установа и невладиних организација.
Удружење за безбедност и здравље на раду Србије је добровољна, ванстраначка, непрофитна организација образована ради развијања активности на унапређивању БЗР, побољшања услова рада и очувања радне и животне околине.
Удружење, између осталог развија, подстиче и помаже активности свих заинтересованих на сталном и систематском побољшавању и унапређивању БЗР и услова рада; прати и сагледава проблеме области БЗР и у оквиру своје активности покреће и предлаже мере заинтересованим и надлежним органима, институцијама и организацијама за њихово решавање.
Такође, Удружење покреће иницијативу за законодавно уређење области БЗР; информише надлежне органе, институције, асоцијације послодаваца, запослених и других организација запослених о мерама које имају за циљ развој сарадње социјалних партнера и размену мишљења и искустава о БЗР и о позитивним и негативним искуствима из праксе; организује различите видове саветовања и едукација, шири сазнања и информације о БЗР, као о методама и средствима превенције широј јавности.
Стање и проблеми које очекујемо
Стање БЗР у Србији приказано у овој Стратегији засновано је на извештајима о раду Управе за безбедност и здравље на раду, Инспектората за рад, као и званичним подацима Републичког фонда за здравствено осигурање, Републичког јавног тужилаштва, Министарства правде и државне управе, Републичког завода за статистику, Агенције за привредне регистре и Извештаја о развоју Србије из 2010. године.
Према подацима Агенције за привредне регистре број привредних субјеката у јуну 2013. године у Србији био је достигао укупно 326.825, од чега је 218.718 предузетника и 108.107 привредних друштава.
Србија је била покренула процес реформи које су се пре свега односиле на бржи и ефикаснији развој приватног сектора и реструктуирања, односно статусних промена привредних субјеката. Међутим, финансијска и економска криза која је захватила цео финансијски, а затим и цео реални сектор развијених земаља и земаља у развоју, па самим тим и Србију, указала је на кључне проблеме српске привреде:
1) структурни проблеми -- привредни раст се у претходној деценији (просечан раст БДП од 4 одсто) заснивао, пре свега, на домаћој тражњи, уз учешће извоза од свега око 28 одсто, док сектор размењивих добара учествује у БДП-у свега око 25 одсто, од чега прерађивачка индустрија доприноси расту са 13 одсто. Укупна потрошња премашивала је БДП за 20--25 одсто, што је покривано увозом и за последицу имало висок дефицит платног биланса. Процес приватизације и реструктурирања довео је до великог броја незапослених лица; 2) неодговарајућа и недовољна инфраструктурна опремљеност -- путна, железничка, енергетска, телекомуникациона, логистичка и комунална, што је предуслов привлачења инвестиција и привредног раста; 3) низак ниво образовања и инвестиција у људске ресурсе, истраживање и технолошки развој као основе привредног раста -- за образовање се из буџета издваја око 4,5 одсто БДП, а за науку око 0,3 одсто, а више од 90 одсто тих средстава одлази на зараде запослених у овим секторима; 4) демографски проблеми -- депопулација и наглашено демографско старење које се очитује у податку да је шестина становништва стара 65 и више година. Кључне последице кризе које су захватиле Србију су незавршена приватизација, неликвидност, пад производње и извоза, повећање незапослености, пад животног стандарда и раст сиромаштва.
Сва ова негативна кретања су имала велики утицај на социјално-економску политику, па самим тим и на област безбедности и здравља на раду. Међутим, како би Србија остварила стратешки циљ који се тиче интеграције у Европску унију неопходно је стварати претпоставке којима ће се подстицати одржавање и унапређење области БЗР. Али, развој система БЗР у наредном периоду свакако ће зависити и од стања и развоја привреде, односно стања и развоја великих, а нарочито малих и средњих предузећа.
Социјалне прилике и радноправни статус запослених
Према проценама Републичког завода за статистику од 2012. године у Србији живи укупно 7.241.295 становника, од чега 3.522.675 особа мушког пола и 3.718.620 особа женског пола. Према подацима из Анкете о радној снази за 2012. годину, укупан број становништва у радно активном добу (15 и више година) је 6.277.697 лица.
Званично запослених је било 2.228.343 лица, од чега 1.292.857 особа мушког пола и 935.486 особа женског пола. Незапослених је било регистровано укупно 701.138 особа.
Укупан број евидентираног радно активног становништва Србије (запослени и незапослени) је 2,93 милиона, стопа запослености је 2012. званично била 35,5 одсто, док је стопа незапослености према анкети о радној снази -- укупно износила 24 одсто и настављала је да се повећава.
Судећи по Извештају о развоју Србије тржиште рада карактерише неусклађеност понуде и потражње радне снаге, појачана нескладом у квалификационој, старосној и професионалној структури и висока стопа незапослености лица са нижим и средњим нивоима образовања уз велике регионалне диспропорције у незапослености.
Према подацима Републичког завода за статистику (Анкета о радној снази за 2012. годину), структура популације узраста од 15 и више година, према школској спреми била је следећа: без школе 2,6 одсто, непотпуна основна школа 11 одсто, основна школа 21,8 одсто, средња школа 49,1 одсто, виша школа 5,7 одсто и факултет, академија или висока школа 9,8 одсто становништва.
Неадекватни програми образовања могу бити један од
фактора који утиче на стање у области безбедности и здравља на раду.
Насупрот томе, програми образовања у које је укључена БЗР представљају
један од основа за унапређење ове области.
Међутим, ради свеопштег подизања свести од најранијег узраста о важности сопственог здравља и безбедности, неопходно је овом тематиком обухватити и основно и средње образовање у целости, како би се ученици и у основном и у средњем образовању упознали са потребом за неговањем културе безбедности и добили потребна знања из ове области.
Поред формалног образовања у области БЗР важан сегмент за унапређење знања и стицање вештина треба да буду и континуиране обуке (теоријске и практичне), које треба да буду прилагођене условима свакодневног рада и специфичностима радног места. У овом стратешком периоду треба створити услове да послодавци и запослени, као и друга лица, буду свесни потребе континуираног усавршавања знања и вештина из ове области.
Осигурање у случају повреда на раду
Србија има систем социјалне заштите који обухвата све бенефиције које су наведене у Конвенцији бр. 102 о Минималним стандардима социјалног осигурања, која је ратификована 2000. године. За бенефиције социјалног осигурања надлежне су три институције. Републички фонд за здравствено осигурање финансира здравствену заштиту која се пружа претежно у установама из Плана мреже, а исплаћује накнаду зараде из средстава обавезног здравственог осигурања за време привремене спречености за рад. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање надлежан је за старосна и инвалидска давања и давања за случај смрти храниоца породице. За накнаде за случај незапослености надлежна је Национална служба за запошљавање.
За спровођење прописа о заштити права у случају повреда на раду, међутим, није надлежна једна јединствена институција или огранак осигурања, већ се на ову област примењује неколико различитих закона, а здравствена заштита и новчана надокнада су обухваћене системом здравственог и пензијског осигурања.
Републички фонд за здравствено осигурање финансира здравствену заштиту и исплаћује новчану накнаду за боловање ("накнаду зараде") у случају спречености рада услед болести или повреде. Здравствена заштита запосленог који је претрпео повреду на раду прописана је обавезним здравственим осигурањем у складу са Законом о здравственом осигурању. За одређене услуге опште здравствене заштите предвиђена је партиципација и из Републичког фонда за здравствено осигурање обезбеђује се 100 одсто цене здравствене услуге за прегледе, лечење и рехабилитацију због повреда на раду и професионалних болести.
Када је у питању новчана надокнада у случају привремене спречености за рад због повреде на раду, Законом о здравственом осигурању послодавац непосредно одлучује о праву на накнаду зараде, а у складу са Законом врши се и плаћање из сопствених средстава за све време привремене спречености за рад.
Законом о пензијском и инвалидском осигурању прописано је да права из пензијског и инвалидског осигурања, између осталог, јесу: за случај инвалидности -- право на инвалидску пензију и за случај телесног оштећења проузрокованог повредом на раду или професионалном болешћу -- право на новчану накнаду за телесно оштећење.
Садашњи систем здравственог осигурања и пензијског и инвалидског осигурања не решава питање накнаде штете по основу повреде на раду.
Служба медицине рада
Посебну пажњу треба посветити сегменту "здравља на раду" чији је главни носилац служба медицине рада. Термин "здравље на раду" традиционално подразумева не само превенцију болести (и повреда) на раду већ и очување и унапређење здравља и радне способности запослених, као и унапређење радне средине и стварање безбедних и здравих радних места.
Здравље на раду представља важну политику не само за обезбеђење здравља запослених, него и позитиван допринос националној економији кроз повећану продуктивност, побољшан квалитет производа, већу радну мотивацију, изражено задовољство послом и допринос кроз свеукупни квалитет живота радних људи и друштва у целини.
Србија је у току социјално-економске транзиције прошла кроз радикалне промене у радном окружењу, укључујући безбедност и здравље на раду, промене социјалне заштите запослених и система здравствене заштите, укључујући и службу медицине рада.
Уместо да се изврши транзиција, тј. реорганизација и модернизација постојећих структура, уобичајена појава је била нестанак структура и ресурса из претходног периода и потреба да се створе нове структуре од самог почетка. Оваква појава у значајној мери је погодила и област безбедности и здравља на раду и службу медицине рада, делом и као последица распада великих индустријских система, који су представљали окосницу ових активности у претходном периоду.
Због тога је веома значајно да дође до обнове и да се створе ресурси за безбедност на раду и активности медицине рада, посебно за микро, мала и средње предузећа, као и за самозапослене. Уједно, то је неопходно урадити и ради даљег усаглашавања Закона о безбедности и здрављу на раду са обавезама које проистичу из ратификације конвенција МОР-а, посебно са Конвенцијом МОР-а 161, са обавезама из Споразума са ЕУ о стабилизацији и придруживању и са препорукама Светске здравствене организације.
Нови концепт често се назива "свестрана медицина рада" којом је дефиниција медицине рада знатно проширена са уског концепта превенције професионалних болести и повреда на раду код запослених који раде на радним местима са повећаним ризиком на свеобухватну заштиту и промоцију здравља и радне способности радно активне популације (како запослених тако и незапослених).
У складу са прописима из области здравствене заштите предвиђени су услови у погледу кадра у медицини рада за обављање превентивних активности и то једног доктора медицине специјалисту медицине рада и два здравствена радника са вишом, односно средњом школском спремом на три хиљаде запослених за које је предвиђена специфична здравствена заштита у вези са условима рада.
У циљу решавања проблема у функционисању службе медицине рада, а тиме и функционисања система безбедности и здравља на раду, неопходно је: 1) обезбедити чврсту и јасну легислативу за службу медицине рада; 2) утврдити обавезу државе за пружање услова и стандарда за организацију и рад службе медицине рада, као и критеријуме компетентности и начина пружања услуга; 3) обавезати послодавца за ангажовање или организовање службе медицине рада; 4) утврдити положај медицине рада у националном здравственом систему; 5) услугама медицине рада покрити потребе непокривених сектора економије и ризичних група запослених (мала и микро предузећа, високоризични сектори, самозапослени, неформални сектор, мигранти и други); 6) израдити план за превазилажење проблема недостатка едукованих здравствених стручњака -- специјалиста медицине рада и сестара са модерним компетенцијама за превентивни и промотивни здравствени рад; 7) утврдити потребе за регистрацијом професионалних болести и повреда на раду, али и обавезе службе медицине рада, обзиром да она дијагностикују професионалне болести; 8) службе медицине рада укључити у одговарајући систем информисања и прикупљања података у области БЗР; 9) израдити анализу трошкова и користи ангажовања службе медицине рада узимајући у обзир праћење здравственог стања запослених и ризике на радном месту.
Промоција безбедности и здравља на раду
Министарство рада, запошљавања и социјалне политике и Управа за безбедност и здравље на раду у сарадњи са другим институцијама организовала је у више наврата различите промотивне активности, у циљу афирмације ове области.
Светски дан безбедности и здравља на раду -- 28. април, у оквиру Међународне организације рада се доживљава као дан када треба да се подигне свест о међународној безбедности и здрављу на раду међу организацијама запослених, послодаваца и представника владе. С тим у вези, Влада је донела 2010. године Одлуку о установљавању 28. априла као Дана безбедности и здравља на раду.
Управа за БЗР у сарадњи са Агенцијом за безбедност и здравље на раду ЕУ и социјалним партнерима обележава Европску недељу БЗР (43. недеља у месецу октобру), промотивним акцијама на пољу БЗР одржавањем конференција, дељењем пропагандног материјала и др.
Истакнути општи циљ Стратегије у Србији јесте унапређење и очување здравља радно активног становништва, односно унапређење услова рада ради спречавања повреда на раду и професионалних болести и болести у вези са радом и њиховог свођења на најмању могућу меру, односно отклањање професионалних ризика.
Стратегија тежи да се број повреда на раду сваке четири године смањи за пет одсто у односу на евиденцију повреда на раду коју води Инспекторат за рад.
У процесу придруживања Србије Европској унији потребно је и даље радити на усаглашавању Закона о безбедности и здрављу на раду и подзаконских прописа са директивама ЕУ, у складу са Националним програмом за усвајање правних тековина ЕУ -- НПАА. С тим у вези нужно је да се свакодневно припремају прописи којима ће се у национално законодавство транспоновати директиве ЕУ, уз вођење рачуна о усаглашавању прописа из области БЗР са прописима из других области. Поред транспоновања директива ЕУ у национално законодавство припремиће се и смернице за њихову доследну примену.
Посебно осигурање од повреда на раду и проф. обољења
Питање осигурања у циљу превенције потенцијалних повреда на раду налази се високо на листи приоритета јер је Србија ратификовала Конвенције МОР-а о повредама на раду, којима се захтева да се надокнаде финансирају из осигурања или пореза.
Системи надокнада за случај повреда на раду представљају најширу и најзначајнију област социјалног осигурања за запослене и послодавце генерално, али због постојећег историјског, политичког и друштвеног развоја Србија нема посебан систем надокнада за случај повреда на раду.
За спровођење прописа о заштити права у случају повреда на раду није надлежна само једна институција или фонд социјалног осигурања, већ се примењује неколико закона и подзаконских прописа, а здравствена заштита и новчане накнаде су обухваћене одговарајућим системима здравственог и пензионог осигурања.
Постојећи систем обезбеђује свеобухватну заштиту у случајевима инвалидности, међутим, гледано из угла међународних стандарда проистичу одређени проблеми:
1) непостојање наменских доприноса за ова давања, постојеће доприносе сносе подједнако и запослени и послодавац, иако је у системима осигурања за случај повреде на раду уобичајено да доприносе за ова давања сносе послодавци; 2) накнаде за привремену спреченост за рад услед повреде на раду и професионалне болести сносе директно послодавци, иако потврђене међународне конвенције прописују да се ове накнаде морају финансирати из доприноса или пореза; 3) постојећим прописима није уређено ни питање накнаде штете запосленом, у ситуацији када послодавац није применио све мере за БЗР. Недостатак уређености обезбеђивања накнаде штете која је настала повредом на раду или професионалним обољењем проузрокује дуготрајне судске поступке у којима запослени тешко долази до праведне накнаде; 4) садашње стање не обезбеђује подстицаје за превенцију повреда на раду и професионалних обољења.
На основу анализе постојећег система и у складу са међународним стандардима, МОР је развио следеће три могућности које би Србија могла да примени у настојању да изврши реформу заштите права у случају повреда на раду и то да се:
1) законом успостави посебан фонд за осигурање од повреда на раду; 2) измене постојећи закони како би се поједноставила могућност остварења права и поставиле јасне границе у одговорности која се тичу надокнада за повреде на раду у оквиру постојећег система социјалног осигурања, или колективног осигурања запослених која послодавац уговара/уплаћује; 3) направи нова грана за повреде на раду унутар постојећег социјалног система.
Ниједна од три наведене могућности не искључује остале. Све оне могу да се посматрају као поступак напредовања. Ако реформа заштите права у случају повреда на раду буде спроведена корак по корак, полазна тачка била би реформа накнаде за привремену спреченост за рад и наменског доприноса послодавца за повреде на раду. Као статистички основ за такву реформу могле би да послуже државне институције и јавна предузећа. Систем осигурања у Србији би тиме био усклађен са међународним радним стандардима.
БЗР у образовању
Безбедност и здравље на раду лица која ће се у будућности запослити, је у вези са нивоом свести која се стиче од најранијег узраста. Ученици у основним и средњим школама, а нарочито у средњим стручним школама (машинске, грађевинске, хемијске, медицинске и итд.) треба да у складу са савременим тендцијама у Европској унији, стекну основна знања о БЗР у току свог школовања како би са овим знањима припремљенији започели своју професионалну каријеру.
Промоцијом БЗР у образовно-васпитном систему развија се култура рада и превенција као водећи принципи стратегије.
Подизање свести о значају БЗР у образовно-васпитном систему означава интеграцију области која се бави безбедношћу и здрављем на раду у област која се бави образовањем. То означава потребу за успостављањем сарадње институција које се баве БЗР-ом са институцијама које се баве образовањем.
Стратегија препознаје образовање као један од фактора за развијање и јачање културе превенције. Подизање свести о значају бзр у образовно-васпитном систему, између осталог, има за циљ да се развије свест о важности сопственог здравља и безбедности, као и о ризицима на радном месту.
Начин и модел укључивања БЗР у образовно-васпитни систем треба да се сагледа кроз правни оквир, кроз учешће свих заинтересованих страна, БЗР као део доживотног учења, безбедно и здраво учење и радну околину, обуку наставног особља у школама (предавача), интерактивне и флексибилне образовне методе, директну повезаност са радним местом и евалуацију.
Могућност укључивања БЗР у образовно-васпитни систем огледа се и кроз ваннаставне активности, трибине, предавања, презентације, стручну праксу итд. Програм БЗР треба да обухвата заједничке активности школе, родитеља и локалне самоуправе, усмерене на развој свести о БЗР.
Економски аспекти БЗР
Досад није постојао начин извештавања и праћења финансирања односно праћења, процењивања и оцењивања трошкова на нивоу послодавца и оцена трошкова обезбеђивања система БЗР на нивоу државе. У циљу сагледавања економских аспеката применом транспонованих директива ЕУ у области БЗР на свим нивоима потребно је сачинити анализу трошкова, сагледавајући њихову оправданост са аспекта смањења повреда на раду и професионалних болести.
На нивоу послодавца трошкови се могу посматрати као две групе података и то трошкови за спровођење мера и активности за обезбеђивање безбедности и здравља и број изгубљених радних сати због повреда на раду и професионалних болести. Поред тога могу се још додати и трошкови за лечење, за надокнаде за време одсуствовања са посла, судске накнаде штете и сл. Све то указује на потребу посматрања БЗР и са економских аспеката.
Многи послодавци најчешће узимају у обзир само трошкове за спровођење мера БЗР, а последице повреда и здравствених поремећаја остају сакривене. Један од разлога је и тај што се одређени део трошкова предузећа због повреда на раду и професионалних болести преноси на носиоце социјалне заштите (здравствена, инвалидска), тако да одређени део посредних трошкова остаје сакривен и послодавцу непознат.
Повреде на раду и професионалне болести повећавају трошкове послодавца зато што је потребно додатно ангажовање запослених ради замене одсутног запосленог, њихово оспособљавање за безбедан и здрав рад, повређеним и оболелим треба обезбедити надокнаде зараде и накнаде штете и слично. Повреде на раду ометају и прекидају производњу и доводе до остваривања нижег дохотка, смањују пословни углед, а самим тих и конкурентност због неиспуњавања уговорних обавеза.
У Србији није одређена посебна стопа доприноса за покривање трошкова мера за обезбеђивање БЗР, па самим тим нема разграничења трошкова за права запослених из те области. Трошкове за покривање мера у вези са обезбеђивањем БЗР и за лечење повреда на раду и професионалних болести представљају средства Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Републичког фонда за здравствено осигурање и средства послодавца.
Радован Радовановић (Часопис "Заштита плус")
|