РАДНА ПРАВА
СИМОВИЋ: ДРЖАВА КОЈА СВОМ СТАНОВНИШТВУ ГАРАНТУЈЕ САМО СИРОТИЊСКЕ ЗАРАДЕ ИМА ВЕЛИКИ ПРОБЛЕМ

Влада је донела одлуку о повећању минималне плате на 550 евра. Одлуком, чини се, нису задовољни ни послодавци ни синдикати. Владимир Симовић из Центра за политике еманципације сматра да је неопходна стратегија развоја друштва и привреде која ће нас извући из позиције у којој ћемо се натезати око минимума.

Машина
10.09.2025.

Владимир Симовић; Фото: Медија центар Београд

На седници Социјално-економског савета (СЕС) Министарство финансија, синдикати и послодавци нису постигли договор о повећању минималне цене рада за 2026. годину.

Министар финансија Синиша Мали изјавио је након седнице СЕС-а да ће Влада Србије донети одлуку о редовном повећању минималне зараде од 1. јануара на 371 динар по радном часу, што је укупно 64.554 динара или 551 евро, пише Бизнис.рс.

Репрезентативни синдикати, Савез самосталних синдиката Србије и УГС Независност тражили су повећање радног сата са садашњих 308 на 400 динара. Тиме би минималац од 1. јануара износио 70.000 динара, односно око 600 евра.

Владимир Симовић из Центра за политике еманципације за Машину оцењује да свако повећање треба подржати и похвалити, али условно. Према његовим речима, минимална зарада, и уз најављено повећање, остаје далеко испод суме која би могла да задовољи елементарно пристојан живот радника и радница.

"Подсетио бих да би то требало да буде стандард који је нормиран и нашим Законом о раду и документима Међународне организације рада – минимална зарада треба да буде довољна да задовољи основне социјалне и егзистенцијалне потребе радника и радница и њихових породица. То неће бити случај ни након новог повећања зарада", наводи Симовић.

Како саговорник Машине додаје, подаци говоре да тренутно пола милиона људи зарађује плате које су мање од 60.000 динара, због чега не смемо занемарити свако, ма колико мало повећање, јер оно људима који су на ивици беде много значи.

"Али држава која свом становништву гарантује само сиротињске зараде има велики проблем. Потребна нам је стратегија развоја и друштва и привреде која ће нас извући из позиције у којој ћемо се натезати око минимума. А тренутно ми делује, у констелацији са актуелним режимом, да смо далеко од могућности самог разговора о таквој стратегији", сматра Симовић.

Лажно трвење међу људима који једва склапају крај са крајем

Синдикати и послодавци су такође указали на то да ће ово повећање минималне зараде узроковати приближавање плата високе и средње стручне спреме у јавном сектору, као и да ће минималац достићи просечну плату на југу и југоистоку Србије.

"Доћи ће до приближавања плата високе и средње стручне спреме у јавном сектору, пре свега, што дестимулише оне са високом спремом. Али то треба решавати у буџету за плате. Не може то да се реши са неколико састанака око минималне зараде, треба да буде више дијалога", за Данас наводи Андрић.

Почасни председник Уније послодаваца Србије (УПС) Небојша Атанацковић у разговору за Бизнис.рс истиче да за разлику од Београда, на југу и југоистоку земље просек је 73.000 динара, па ће од 1. јануара минималац бити врло близу просечне плате.

"Да ли то што су плате генерално ниске значи да ми треба да оставимо људе нижих квалификација са сиротињским зарадама? Заиста не разумем тај аргумент. Све зараде морају да расту, поготово имајући у виду инфлацију из претходних година. Ако погледамо Анкету о приходима домаћинстава, видећемо да је у претходних десет година раст прихода домаћинстава заостајао за инфлацијом цена хране. То је слика коју морамо променити. Не можемо фокус стављати на наводну неправду што ће минималне зараде достићи неке мало веће зараде, и тиме градити лажно трвење међу људима који реално једва склапају крај са крајем. Фокус треба ставити на привреду која годишње оствари чисту добит од око 8 милијарди евра. Фокус треба ставити на испумпавање пара из јавног сектора и преливање нашег новца у приватне џепове људи блиских режиму. Фокус треба ставити на редистрибуцију богатства ка сиромашнијима", закључује Симовић.

А.Г.А.

Извор