ЕКОНОМИЈА
РАДНИЧКИ РЕВОЛТ ЗБОГ УРАВНИЛОВКЕ У ЗАРАДАМА

Гојко Влаовић
24.09.2025.

НИН / Костадин Каменовић

Синдикална организација Института за ратарство и повртарство у Новом Саду организовала је 12. септембра штрајк, а нови планира за последњи дан овог месеца. Разлог за обуставу рада је незадовољство због материјалног положаја запослених, а један од захтева Штрајкачког одбора је правичан распон коефицијената и веће зараде. Запослени у штрајку су затражили да најнижи коефицијент износи најмање 120 одсто минималне зараде која ступа на снагу у октобру 2025. године, уз предвиђено ново усаглашавање 2026.

Подршку су добили од своје централе, Савеза самосталних синдиката Србије, који је поручио да запослени не пристају на компресију зарада која брише разлике између сложености послова и доводи до тога да радници са вишом и високом стручном спремом примају зараде тек незнатно веће од минималне. На проблем компресије зарада репрезентативне централе, СССС и Уједињени грански синдикати "Независност" упозоравали су још током преговора о новој минималној цени рада за следећу годину. Због тога су на Социјално-економском савету од својих партнера, Владе и Уније послодаваца Србије, тражили да се, уз минималну, повећају и све друге плате у земљи.

Синдикалци наиме сматрају да је то нужно јер животни трошкови убрзано расту, али и зато што компресија зарада изазива велико незадовољство међу запосленима како у јавном тако и приватном сектору. Компресија зарада је ситуација у којој су разлике у платама међу запосленима мале без обзира на стаж, образовање, учинак, што доводи до тога да радници са различитим квалификацијама примају сличне или готово исте плате.

Показује се да је управо то један од разлога због чега су се запослени у Институту за ратарство и повртарство одлучили на штрајк, а синдикалци тврде да то неће бити и једина обустава рада тим поводом те да би до тога ускоро могло да дође и у другим колективима широм земље.

Иначе, од 1. октобра минимална зарада у Србији повећава се за 9,4 одсто, и уместо 53.592 динара, колико сада вреди, износиће 58.630 динара месечно. Репрезентативне централе су то оцениле као значајну победу јер је по први пут висина минималне зараде повећана два пута у току године, како су раније и захтевале. Преговорима о висини минималца за 2026. годину пак нису задовољне јер није усвојен предлог синдиката да он буде 70.000 динара, већ је Влада сама, на шта има право ако се договор не постигне, донела одлуку да вреди 64.554 динара.

Председник Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић за НИН каже да ће ефекат компресије зарада делимично бити амортизован у октобру, када се за пет одсто повећају плате запослених у просвети и здравству, али да ће од 1. јануара ситуација бити потпуно другачија.

"Нема најава да ће тада доћи до раста плата у јавном сектору сем у просвети за додатних седам одсто. То ће свакако довести до компресије зарада и бунта запослених и изазваће талас штрајкова широм земље. Већ сада радници у појединим предузећима обустављају рад управо због тога, а очекује се да се такав тренд настави већ од октобра", објашњава наш саговорник.

Према његовим речима, нужно је да послодавци направе систем награђивања који ће када је реч о зарадама бити праведан према запосленима.

"Висина плата наиме мора да зависи од учинка, квалификација и образовања запослених. Све то је нужно узети у обзир када се одређује износ личног дохотка. Ако уместо тога имамо ситуацију у којој скоро сви имају сличне плате, што је сада случај, то није добро ни за послодавца јер на тај начин добија немотивисаног и недовољно продуктивног радника"kаже Михајловић.

Председник Конфедерације слободних синдиката Ивица Цветановић за НИН такође каже да није довољно да се подиже само износ минималне зараде, већ је нужно да истовремено расту и све остале плате.

6quot;Као синдикална централа већ три године се залажемо за принцип да минимална зарада служи као основ за реално одређивање повећања других плата. У овом тренутку то није случај, а од 1. јануара наћи ћемо се у ситуацији да ће се минимална зарада приближити многим другим које ће бити нешто веће од ње. То доводи до незадовољства запослених. Оно што је извесно јесте да ће у наредном периоду синдикати по предузећима преговарати са пословодством како би се повећале и друге зараде. Поједине синдикалне организације су у прошлости успевале да остваре тај циљ, а видећемо како ће бити сада. У сваком случају, ако преговори не буду завршени договором, добро је познато које легалне методе су доступне синдикатима како би се изборили за права свог чланства", објашњава наш саговорник.

Са друге стране, професор Економског факултета у Београду Михаил Арандаренко пак за НИН каже да не постоји опасност да јануарско повећање минималца изазове компресију плата, осим понегде на секторском нивоу.

Он наиме тврди да то може да наступи у оним секторима где су плате ниске, а велике разлике у примањима не постоје.

"Међутим, генерално неће доћи до већих поремећаја. Томе у прилог иде и чињеница да ће и након што се повећа, минимална зарада остати на нивоу који је испод половине просечне плате", објашњава наш саговорник.

Повећањем минималца од 1. јануара иначе нису задовољни ни послодавци, али њима проблем не представља његова висина, као синдикалцима, већ чињеница да је уопште коригован.

Тако је крајем августа почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић изјавио да трећина привреде у земљи неће моћи да исплати минималну зараду за 2026. и да ће неке фирме због тога морати да угасе производњу, или "траже друга решења".

У синдикалним круговима постоји бојазан да би једно од „решења“ могло да буде и отпуштање запослених.

Председник СССС је управо један од оних радничких трибуна који су мишљења да је опасност да део послодаваца прибегне подели отказа како би се на тај начин заштитио од већих трошкова прилично реална.

НИН / НИН

"Посебно су угрожени запослени у компоненташким фирмама, јер оне сада имају мање наруџби због кризе у аутомобилској индустрији него што је то био случај раније, па су им због тога снижени и приходи. Бојим се да ће се неке од тих фирми определити и за отпуштања радне снаге. У случају да до тога дође, ми ћемо свакако стати уз наше чланство како бисмо заштитили његове интересе и права", истиче Михајловић.

Он додаје да је нужно да власт прихвати дијалог са синдикатима о доношењу свеобухватног социјалног програма за запослене који би могли да остану без посла.

"Мора се заштитити егзистенција тих радника, а да би се то спровело на адекватан начин, потребно је да постоје прецизне процене у којим деловима земље би до тога могло да дође, као и детаљан план како санирати последице по запослене у случају да остану без радних места", поручује Михајловић.

Председник ИТМ система Топлица Спасојевић за НИН пак каже да ће на кратке стазе послодавци ипак успети да "закрпе рупе" кроз уштеде и наставити са несметаним пословањем без отпуштања.

Са једне стране нужно је висину зарада ускладити са реалним трошковима живота. Такође, имамо све мање радника и да не бисмо у још већој мери остали без радне снаге, нужно је да плате које примају буду пристојне. Са друге, раст минималне зараде повећава трошкове послодавца и чини га мање конкурентним на тржишту. У овом тренутку се свакако може наћи решење да фирме наставе да раде несметано, а да повећање минималне зараде не утиче на то. Ипак, на дуже стазе ситуација је неодржива. Због тога ће неки страни послодавци размишљати о измештању производње из Србије, али ће такав резон имати и домаћи привредници", објашњава Спасојевић.

Ни професор Арандаренко не мисли да постоји објективан разлог због кога би послодавци били принуђени да отпуштају раднике због висине минималца.

"Проценат повећања није тако висок да би то могло да послужи као разлог за смањење радне снаге. Наравно, послодавци увек могу да се одлуче на отпуштања из низа разлога, али у конкретном случају изговор за то не може бити висина минималне зараде", закључује Арандаренко.

Извор