РАДНА ПРАВА
СВЕТСКИ ДАН НЕСИГУРНОГ ПОСЛА: У СРБИЈИ 700.000 ПРЕКАРНИХ РАДНИЦА И РАДНИКА

Данас се обележава Светски дан несигурног посла. Десетине хиљада људи у Србији налази се у перманентном лимбу привремених и поверемених послова и уговора на одређено – што им укида радна права и оставља у несигурном положају. То бреме су у последњим месецима понајвише осетили просветници радници и раднице, чији се уговори користе као средство притиска и уцене због подршке студентима и матурантима.

Машина
06.10.2025.

Протест Друштвеног фронта у Београду; Фото: Машина.

"Данас је Светски дан несигурног посла, а сутра, 7. октобра, Светски дан достојанственог рада. И није случајност што се ова два дана обележавају један за другим јер су несигурност посла и достојанство рада два лица у огледалу друштва и односа државе према радницима", саопштили су из Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС).

У периоду од 1. јануара до 18. децембра 2024. године 69.651 лице у Србији имало је пријаву на обавезно социјално осигурање по основу уговора о привремено-повременим пословима.

Њих 27.113 је код истог послодавца више пута у току године имало пријаву на осигурање по основу таквог уговора, пише Форбес.

Проблем са оваквим уговорима је пре свега што лице ангажовано на привременим и повременим пословима није у радном односу.

"Несигурност, делимично и местимично запослење, неизвестан рад, проблематични радни услови и, посебно, неизвесна социјална сигурност је реалност у којој живот живи око 700.000 прекарних радника који годинама раде на одређено време, на повременим пословима, преко агенција или раде на црно", подсећа АСНС.

Фото: Машина.

Две хиљаде отпуштених просветара

У нарочито тешком положају од почетка студентских протеста налазе се просветни радници и раднице.

Према писању Нове економије, закључно са првом недељом септембра у школама недостајало укупно 79.745 просветних радника у које спадају наставници предметне наставе, помоћни наставници, наставници практичне наставе, разредне наставе, дефектолози, наставници у комбинованом одељењу… На сајту се налази и ажурна листа технолошких вишкова. Па је тако 1.785 наставника у школама у Србији проглашено као технолошки вишак.

Центар за политике еманципације, А 11 – Иницијатива за економска и социјална права, Центар за достојанствен рад и Роза – Удружење за радна права жена раније су упозорили да у просвети Србије већ годинама траје пракса која наставницима одузима сигурност и достојанство.

"Огроман број запослених ради на уговорима о раду на одређено време, иако предају предмете који постоје сваке године и обављају послове сталног карактера. Сада сведочимо да се ови уговори користе у обрачуну са просветним радницима и радницама, јер када уговори о раду на одређено истекну могућности заштите су сведене, али постоје", поручиле су ове организације.

Уговори на одређено су механизам притиска на запослене, додају ове организације и подсећају да је Европски суд правде више пута пресудио да се злоупотребом узастопних уговора на одређено време крши право радника и радница и да су они у суштини стално запослени.

Скуп подршке професорима Пете београдске гимназије, 20. јануар; Фото: Ива Танацковић

"Несигурност посла и прекарни рад су најчешће средство преко кога послодавци преносе све ризике пословања, одговорности, пословних промашаја на раднике тежећи да укину радни однос и свет рада сведу на флексибилан рад и тренутну потребу за радницима. Проблем је што држава не само да не спречава прекаријат, већ га у најмању руку толерише и подржава и то стратешки, стварајући институционални оквир кроз радно законодавство, притом не марећи за погубне последице по друштво које се рапидно социјално раслојава и пуца по свим шавовима", поручује АСНС.

Какав је ниво достојанственог рада није тешко закључити кад држава не поштује своје одлуке, а државни органи не раде свој посао, кад је мобинг постао стандард и основно средство у односу послодаваца према радницима, истичу из АСНС.

Млади посебно рањива категорија

Несигурним запослењем су погођени и млади. Како смо раније писали на Машини, млади широм света суочавају се са све већом анксиозношћу због незапослености и несигурних послова.

Незапосленост међу младима у Србији и даље представља један од највећих изазова, иако су забележени минимални помаци. Према подацима Алтернативног извештаја о положају и потребама младих у Републици Србији за 2024. годину, у марту 2024. године, у Србији је било 72.269 незапослених младих, што је 18,63% од укупног броја незапослених.

Фото: Предраг Момчиловић / Машина

Скоро петина незапослених у земљи припада узрасту од 15 до 30 година. Незапосленост више погађа младе жене – у старосној групи од 25 до 29 година, број незапослених жена је за трећину већи него код мушкараца. У Србији, 17% младих ради без уговора, а тиме и без социјалне заштите и законом загарантованих права.

"Млади који су незапослени, а нису ни у систему образовања, када нађу запослење неретко остану рањива категорија, јер често ти послови буду несигурни, потплаћени и без свих бенефита као што су плаћено одсуство с посла, здравствено и социјално осигурање и остало", рекла је Мирјана Миросављевић Бобић, менаџерка пројекта из Фондације Ана и Владе Дивац на представљању последњег Индекса партиципације младих, о чему смо раније писали.

Неопходна хитна промена радног законодавства

"Прекарни рад је негација достојанственог рада који је, да подсетимо, рад за који се добија поштена зарада, који обезбеђује сигурност запослења и социјалну сигурност за радника и његову породицу, пружа добре изгледе за лични и професионални развој и социјалну интеграцију, даје слободу да се слободно изразе мишљења и ставови, радници слободно организују и учествују у одлукама које утичу на њихов рад и животе, као и једнак третман и могућности", истиче АСНС.

АСНС поново захтева хитну промену радног законодавства у коме би се укинуо рад ван радног односа, најстрожу контролу рада и понашања послодаваца са припадајућим консеквенцама и промену стратегија и политика које "на друштвени и државни пијадестал стављају корпорације, банке и послодавце, а раднике своде на просте извршиоце радова и то за мале паре".

Рад, радно достојанство, радници, њихове породице и њихова добробит морају да буду основ, суштина и циљ свих стратегија и политика државе и то је једини начин и услов да поново почнемо да градимо социјалну кохезију и бесконфликтно друштво, закључује се у саопштењу АСНС.

Подсетимо, студенти у блокади су са синдикатима Првог маја Влади Србије предали захтеве о изменама Закона о раду и Закона о штрајку.

А.Г.А.