ЕКОНОМИЈА
СТРАХ ОД КРИЗЕ ШИРИ СЕ ТРЖИШТИМА: СТРУЧЊАЦИ ОТКРИВАЈУ ЗБОГ ЧЕГА ЦЕНА ЗЛАТА ОБАРА РЕКОРДЕ И ШТА НАС ДАЉЕ ЧЕКА

Војислав Стојсављеви
14.10.2025.

Фото: Shutterstock/Thichaa

Цена злата наставља да обара рекорде, а током 2025. године вредност овог племенитог метала први пут је премашила границу од 4.000 долара по унци. Стручњаци упозоравају да раст није случајан, већ одраз глобалне несигурности, слабљења долара и промена у монетарним политикама.

Цена злата последњих година бележи готово непрекидан раст, што се тумачи као одраз све дубље глобалне несигурности.

У периодима када се тржишта колебају, а поверење у финансијске институције и валуте слаби, злато поново добија статус "сигурне луке", односно инвестиције која чува вредност независно од политичких или економских превирања.

Тај психолошки фактор поверења има пресудну улогу у кретању његове цене – што је више страха, то је већа потражња за златом.

Злато је, дакле, више од робе, оно је показатељ глобалног расположења. Његова поскупљења најчешће значе да тржишта очекују турбуленције, а инвеститори траже уточиште од неизвесности која се шири кроз економију и политику.

У последњих годину дана, злато је прешло пут од цене од 2.564 долара по унци, па све до садашњих више од 4.000 долара. Цена је почетком октобра досегнула до 4.000 долара по унци, након чега је наставила да расте.

Међутим, овај раст цена злата није случајан, а стручњаци за наш портал указују на главне разлоге оваквог развоја ситуације, као и на потенцијалне последице.

Вељко Мијушковић са Економског факултета Универзитета у Београду за Данас објашњава да цену злата у великој мери покреће тражња из периода несигурности, онда кад инвеститори губе поверење у финансијска тржишта, траже "сигурне луке".

"Тренутно слабљење америчког долара доприноси расту, јер злато оцењују у доларима, па кад долар ослаби, злато постаје релативно привлачније6quot;, наводи он.

Он додаје да централне банке купују злато да би диверсификовале резерве, а да њихови откупи додатно утичу на раст цене на тржишту.

"Реалне каматне стопе су ниске или чак негативне након узимања у обзир инфлације, што смањује атрактивност држања новца и подстиче премештање капитала у злато", указује Мијушковић.

Пораст цене злата, према његовим речима, указује да тржишта сматрају да је ризик већи него раније и да инвеститори траже заштиту.

"То може значити да се сумња у дугорочну стабилност економија, монетарних политика или финансијског система. Злато је често сигнал да тржишта припремају терен за могуће турбуленције. Дакле, његов раст је упозорење: стање није опуштено, већ постоји доза страха и опреза", упозорава Мијушковић.

Једна од последица је, како објашњава, да капитал прелази из ризичних инструмената као што су акције и ризичне обвезнице у релативно конзервативније као што су злато и сигурни инструменти, што може ослабити раст на тржиштима акција.

"Друго, високе цене злата повећавају притисак на земље које злато увозе – више трошкова за индустрију и израду накита. Треће, то може појачати инфлационе импликације и захтев за агресивнијим монетарним политикама. Четврто, даљи раст злата може појачати психолошки ефекат – кад људи виде да "свако купује злато", то додатно појачава талас тражње", наводи наш саговорник.

Мијушковић наглашава и да законски фактори иду у прилог могућем даљем расту.

"Централне банке планирају да наставе са акумулацијом злата. У анкетама се види да велики проценат њих очекује повећање резерви. Аналитичари Голдман Сакса предвиђају да ће акумулација бити константна наредне три године", подсећа он.

Међутим, како упозорава, постоји и ризик корекције, нарочито ако долар неочекивано ојача, инфлација спласне или ако монетарне власти дају оштрији сигнал.

"У кратком року можемо очекивати осцилације, али у средњем року наставак притиска на раст делује вероватно", закључује Мијушковић.

И банкарски саветник Владимир Васић за Данас појашњава да је раст цене злата последњих месеци резултат комбинације више глобалних фактора.

"Најпре, реч је о класичном "бекству у сигурност" инвеститора. У тренуцима када су геополитичке тензије високе, а тржишта непредвидива, капитал се природно прелива из ризичних у тзв. безбедне активе — злато, америчке обвезнице и делимично швајцарски франак", наводи он.

Осим политичке нестабилности, како каже, важну улогу има и монетарна политика централних банака.

"Очекивања да ће каматне стопе у САД и ЕУ бити снижене током 2025. године чине злато привлачнијим, јер његова опортунитетна цена опада – злато не доноси камату, али ако су камате ниске, тај 6quot;недостатак" више није пресудан" наглашава Васић.

Раст цене злата је, дакле, индикатор глобалне несигурности и слабљења поверења у фиат валуте, појашњава наш саговорник.

"Када инвеститори сумњају у стабилност финансијског система, када инфлација "изједа" реалну вредност новца или се јављају ризици од већих сукоба – злато постаје психолошки и тржишни ‘сигуран пристан'", наводи Васић.

Краткорочно, овакав раст може имати и негативне последице, тврди он.

„"оскупљење злата често значи да расте страх на тржиштима, да се капитал повлачи из производних и инвестиционих сектора, што може успорити глобални раст. Такође, државе које држе резерве у злату, попут Кине, Индије и Русије, сада додатно повећавају откуп, што додатно подиже цену и смањује понуду на тржишту6quot;, објашњава.

Што се тиче прогнозе за даље, Васић сматра да је могуће да цена злата и даље расте, али не линеарним темпом.

"Ако дође до релаксације у глобалним односима и контролисаног смањења каматних стопа, цена би се могла стабилизовати. Али, ако дође до новог таласа инфлације или нестабилности (посебно на Блиском истоку или у вези са америчким изборима), злато може ићи ка новим рекордима6quot;, указује он.

Злато, како каже, није знак похлепе, већ знак страха.

"Кад инвеститори купују злато – то обично значи да у свету недостаје поверења", закључује Васић.

Извор