АРХИВА
| АРХИВА ПРЕТХОДНИ МЕСЕЦ
|
05.03.2019.
БЛИЦ / ВЕСТИ / ПОЛИТИКА: "ДОШАО ВАМ ГЛАВЕ БУРАЗЕРСКИ КАПИТАЛИЗАМ" - ПИТАЛИ СМО АНАЛИТИЧАРЕ ДА ЛИ ЋЕ И КАДА СРБИЈА УЋИ У ЕУ, А ПОРУКА БРИТАНСКОГ ПРОФЕСОРА ОТРЕЖЊУЈЕ
Лана Гедошевић , М. Милојковић 05.03.2019.
ФОТО: EPA/PATRICK SEEGER, ANDY RAIN, TWITTER / РАС СРБИЈА
Циљ Србије да постане чланица Европске уније до 2025. године тренутно је на стакленим ногама, након што је француска министарка недвосмислено рекла да ЕУ није спремна за проширење. С друге стране и решење косовског питања, тема од које зависи и приступање Србије Унији, тренутно је у фази кључања и, чини се, далеко од расплитања.
О шансама Србије да постане чланица Европске уније, као и тенденцијама Европљана, причали су за "Блиц" домаћи и страни стручњаци: Страхиња Суботић из Центра за европске политике и Ерик Горди, професор политичке и културне социологије на лондонском УЦЛ-у. Обојица се слажу да промене на европском плитичком пољу, које подразумевају Брегзит, француског председника Емануела Макрона, немачку канцеларку Ангелу Меркел - знатно утичу на околности Србије као кандидата за чланство у ЕУ. Међутим, занимљиво је да обојица истичу да одговорност ипак припада нама, а основна порука: "Да је Србија заиста радила на томе да будемо део ЕУ - до сада бисте били потпуно спремни, а улазак би био питање формалности".
Корен проблема Горди види у томе што се у више наварат на Балкану показало да је ЕУ спремна да гледа кроз прсте на одређене ауторитарне праксе у кандидатским земљама - или ради привидне "стабилности" или у нади да ће на тај начин извојевати да Србија и Косово постигну договор о статусу.
Уз то, каже, финансијска криза у Грчкој сугерише да је у неким тренуцима Унији више стало до стабилност банака и заједничке валуте него до демократских процедура и људских потреба. На почетку процеса проширења ЕУ је изгледала као гарант да од демократских промена нема повратка, а сада је та слика мање убедљива. То ствара расположење међу политичарима у балканским земљама да се са стандардима ЕУ може цењкати.
ФОТО: N1 / SCREENSHOT
У прилог том расположењу иду чланство земаља које нису испуниле услове, као што су Румунија и Бугарска, као и недемократско понашање неких других новијих чланова.
Србија доноси законе по хитном поступку
- Од стране земаља у региону, на процес испуњења услова за чланство се гледа као на питање форме а не садржаја. Што се форме тиче, усклађивање домаћег законодавства са европским стандардима одлично иде свуда: који год се закон тражи од земље кандидата, тај закон ће бити усвојен. Али ће бити усвојен без дебате и можда без свести посланика о томе за шта гласају. У српском парламенту је више од 70 одсто нових закона изгласано по хитном поступку, значи без озбиљног разматрања.
- Ради се о ситуацији за коју знају сви, али се мало прича: закони који су усвојени држава није у стању да примени, нема ни намеру да их примени, и они остају непримењени. Ситуација је озбиљна ако се узме у обзир то што је сврха тих закона да обезбеђују владавину права, независност институција, и демократски поредак - сматра Горди.
"Буразерски капитализам"
Он каже и да су последице тога свима познате.
- Иза фасаде правне државе функционише неформалан систем пун клијентелизма, рада преко везе, и буразерског капитализма. Заједно с тим опада поверење у институцијама и нада за будућност. Очигледно је да постојање паралелног система који функционише мимо легалног реда одговара људима који се налазе на положајима у власти, па зато је вероватноћа промене мала. Ту се стварају практични проблеми у животу грађана, нарочито у животима оних грађана који немају друштвени капитал да раде "преко везе". Стварају се проблеми и на системском нивоу, јер у систему којему не одговарају валадавина права, независност судства и слобода медија, те ствари неће бити уведене.
Суштинско питање је када ће Србија, и друге државе у региону, бити примљене у ЕУ.
- Може се одговорити на то питање на овакав начин: да су земље у региону желеле да имају европске стандарде и европски поредак, већ би их имале. Онда би чланство представило чисто формално питање. Овако како се ради, приморани смо да питамо какве су шансе да земље постану чланице без тога да удовољавају услове за то. На тај начин се питање статуса претвара у политичко питање, које све више зависи од калкулација као што су став Француске, последице могућег изласка Британије, однос странака у ЕП-у, и тако даље. У том случају, сваки покушај предвиђења личи мање на временску прогнозу, а више као тумачење значаја листова чаја који су остали на дну шоље.
ЕУ није награда
Како каже, најчешће, када се говори о перспективама за учлањење у ЕУ, питање се поставља као да се ради о награди која се заслужује унапред или као да се ради о бенефицији која држави припада, али која јој је одузета због неразумних услова или због (нечије) политичке калкулације.
Тај приступ, каже, игнорише кључну чињеницу о ЕУ: она је волунтарна заједница којој се приступа на основу заједничких вредности и циљева, и која има сврху очувања мирних односа и демократских институција у регионима Европе.
- Разлози због чега се та основна чињеница игнорише долазе и због унутрашње политике и од саме ЕУ. На нивоу ЕУ, упитна је приврженост заједничким вредностима. Ове године је по први пут једна држава чланица, Мађарска, изгубила стаус "слободне" земље у индексу "Фридом хауса", и Пољска је на сличном путу - каже Горди.
"Од нас зависи"
С тим ставом слаже се и Страхиња Суботић из Центра за европске политике. Он објашњава за "Блиц" да 2019. година није превише охрабрујућа и обећавајућа не само за Србију, већ и за цео Балкан. Како наводи, тренутне околности су такве да европска врата нису затворена, али јесу притворена.
- Европска унија и њени лидери дају подршку европској перспективи Србије, тако да се читав процес наставља, али највише зависи од нас - каже он.
Како објашњава, у ЕУ је у току "велика игра", од Брегзита, преко унутрашње кризе у ЕУ, до предстојећих избора и преговора о финансијском оквиру за период до 2027. године...
ФОТО: PROFIMEDIA
- Румунија, која тренутно председава ЕУ, сама је рекла да се неће бавити проширењем ЕУ до окончања избора за Европски парламент, што практично значи да оно неће бити тема до маја, када се избори одржавају - каже Суботић.
Пре зиме се неће ни разговарати о приступању
Како наводи, у самој ЕУ постоји страх од проширења, односно да би оно могло да има негативан одјек код бирача, тако да је то још једна ствар која разговоре на ту тему одлаже. Томе у прилог говори и то што ни извештај о напретку Србије, али ни остали, неће бити објављени када се то иначе чини, већ након избора.
У суштини, предизборна "кампања" у ЕУ, а након тога и формирање њених органа које би могло да потраје до октобра, практично причу о проширењу одлажу за седам-осам месеци, односно до конституисања нове Европске комисије и парламента.
- Зато је актуелним званичницима циљ и био да до избора дође до споразума између Београда и Приштине. Сада, али и након њих, питање је колико ће бити фокус на проширењу - објашњава Суботић.
Како каже, избори нису у првом реду ти који утичу на проширење, али јесу друге ствари, односно државе, попут Француске. Он је подсетио и на став француског председника Емануела Макрона о томе да је пре проширења неопходна реформа ЕУ, што је пре неколико дана поновила и француска министарка за Европу која је боравила у Србији. На питање шта подразумева та унутрашња реформа, и колико би она могла да потраје, Суботић каже да је то "питање од милион долара".
- Унутрашња реформа ЕУ је, пре свега, однос између Француске и Немачке. Макрон би да додатно федерализује ЕУ, да креира фискалну унију, а за Немачку је све то осетљиво јер није превише спремна да своје финансијске "алате" препусти ЕУ - прича он.
Треба узети у обзир, каже, и да немачка канцеларка Ангела Меркел одлази са функције, а да Макрону популарност опада, и да је питање шта ће се дешавати након тога.
Председавање Хрватске је шанса за Србију
- Када је у питању Србија, чињеница је да ова година не обећава превише, али 2020. ће брзо доћи, што би и за Србију и за Балкан могла да буде "друга шанса". Томе у прилог говори и потез Хрватске, која преузима председавање ЕУ у првој половини следеће године, да ће организовати тада самит о проширењу - објашњава Суботић, и истиче да "не треба очајавати што је ЕУ ове године заузета", и да би до следеће прилике требало радити на себи.
ФОТО: А. П. / РАС СРБИЈА
Ипак, како каже, 2025. година му се не чини као реална за приступање Унији, бар не када је у питању Србија.
- Овде није проблем само у ЕУ, већ и до нас. Србија спада у ред "заробљених држава", и нисам сигуран да би до 2023. године, док када би морао да буде крајњи рок за комплетну реформу и затварање свих поглавља уколико жели прикључење две године касније, читав посао могао да буде завршен - закључује он.
(Лана Гедошевић, М. Милојковић)
|