АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
28.07.2016.
Јанковић: НЕКИХ УБИСТАВА ЖЕНА НЕ БИ БИЛО ДА СУ НАДЛЕЖНИ РАДИЛИ КАКО ТРЕБА
Бета | 28. јул 2016. 14:30 | Коментара: 8
Заштитник грађана Саша Јанковић изјавио је да је у 14 случајева после убистава жена у породичном насиљу у чак 12 случајева утврдио грешке у раду надлежних органа које су претходиле убиствима
Саша Јанковић
Заштитник грађана Саша Јанковић изјавио је данас да је у 14 случајева после убистава жена у породичном насиљу Заштитник грађана спровео поступке контроле и у чак 12 случајева утврдио грешке у раду надлежних органа које су претходиле убиствима.
"То не значи да је било ко сем убице крив за нечију смрт, али да тих пропуста није било вероватноћа да се деси смртни исход била би мања", казао је Јанковић на конференцији у Београду посвећеној улози и одговорности јавне власти у случајевима насиља над женама.
Како је навео, утврђено је да у 12 од 14 случајва пре убистава или поједини службници који су поступали нису одговорно обављали свој посао или су грешке правили њихови руководиоци, или држава и локална самоуправа нису обезбедили прописане и нужне услове за правилан и квалитетан рад надлежних служби.
"У 12 од 14 случајева надлежни органи су имали сазнање о насиљу над женама, али нису благовремено предузели мере прописане законом или уопште ништа нису предузели", рекао је Јанковић и оценио да је највећи институционални проблем то што надлежни органи у конкретним случајевима не примењују постојеће прописе законито и ефикасно и што за то нема одговорности.
Он је подсетио да је 2011. године усвојен Општи протокол о поступању и сарадњи установа, органа и организација у ситуацијама насиља над женама у породици и партнерским односима, као и Посебни протокол Министарства здравија за заштиту жена 2010. године.
Јанковић је казао да по тим протоколима мора да се поступа, а да је најчешћи проблем у томе што полиција, центри за социјални рад и здравствене установе не размењују информације од којих су неке виталне за заштиту жртве.
Према његовим речима, не проверава се увек да ли пријављени за насиље поседује оружје, а често се жртва упућује да сама води поступке, док се насиље квалификује као породични проблем и брачни сукоб због чега се случај не испитује а изостаје пружање помоћи жртвама.
Заштитник грађана је од јануара 2013. до јуна 2014. године спровео истаживање које је показало да је у том раздобљу било 5.352 кривичних пријава које је полиција поднела за насиље у породици, а да се 4.399 пријава односило на насиље над женама, при чему су у 71 одсто случајева пријаве окочане усменим упозорењем за насилнике.
Само 25 одсто кривичних пријава стигне до фазе оптужења, казао је он и додао да више од две трећине пресуда за насиље над женама су условне осуде.
Јанковић је казао да је неопходна доследна примена свих прописа и процедура које се односе на заштиту, увођење конкретне одговорности за несавестан рад у надлежним органима и службама и обезбеђивање услове за рад тих органа, као и додатно унапређење законодавства на основу искустава из примене постојећег.
"Јуче, 27. јула, на основу налаза и најновијих 12 случајева, упућне су препоруке Министарству унутрашњих послова, као и Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјлана питања, Министарству здравља и Покрајинском секретаријату за социјалну политику, демографију и равноправност полова", рекао је он.
Представница Аутономног женског центра Тања Игњатовић најавила је да ће Мрежа жена против насиља Влади Србије поднети петицију да се 18. мај прогласи за Дан сећања на убијене жртве.
Она је казала да је губитак убијених жена ненадокнадив, оценивши да је проблем насиља над женама "дубок, системски и увек исти" због чега је неопходна промена целокупног система а не само реаговање у појединачним случајевима.
"Постоје закони и протоколи, али се не примењују. Имали смо Кањижу, Велику Иванчу, Житиште... Нама се ови случајеви понављају", казала је Игњатовић и додала да у друштву постоји све већа толеранција и неосетљивост на насље, као и одсуство јавног ивзињења барем "оног ко би требало да буде морално одговоран".
|