АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
11.08.2016.
Маџар: МОДЕЛ ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА ЈЕ ВЕЛИКА МИСТЕРИЈА
Пише: М. Н. Стевановић четвртак, 11. август 2016
Не постоји јасна стратегија како ће се усагласити међусобно супротстављене категорије, попут раста плата у јавном сектору и смањења буџетског дефицита Оптимизам из премијеровог експозеа којим је представљен програм нове Владе, није прешао на економисте којима и даље није јасно на који ће начин држава која још није спровела главне системске реформе, да оствари најављени велики привредни раст.
Пише: М. Н. Стевановић четвртак, 11. август 13:00
Фото: Медија центар
Како ће да увећа буџет, договори већу цену рада а да при том и послодавци буду задовољни, како ће да увећа плате у јавном сектору и пензије а да истовремено смањи дефицит у државној каси.
- Премијер је до сада више пута изјављивао да ће доћи до раста привреде и да ће по том критеријуму Србија избити на прво место у региону чак и у Европи. Али, модел развоја на основу којега би био изведен такав закључак, остао је велика мистерија. И сада је на сличан начин представљена перспектива земље под новом Владом, али је мало вероватно да ће до значајног раста и доћи. Иначе, премијер је склон обећањима, што је у принципу ендемска болест нарочито амбициозних политичара. Зато није искључено да се он до сада залетао са обећањима у више праваца, а да се онда испоставило да је то међусобно несагласно - каже за Данас економиста Љубомир Маџар.
Он истиче да такве најаве и обећања не доприносе ефикасности економије, јер се у привредну комуникацију уносе разне неутемељене информације и сигнали. Ако привредници у њих поверују, и почну да се према њима равнају, очекујући да се то обећано испуни, могу донети погрешне пословне одлуке, наглашава Маџар.
И Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку каже да економски део експозеа више представља списак жеља него што су наведени потези које би у оквиру реформе требало спровести.
- Велики је проблем то што на нивоу министарстава и кључних институција нема професионалаца који би указали на који начин треба мењати регулативу, па да ти постулати уђу у експозе. Пример је реформа пореске управе, која се већ кроз неколико сазива влада најављује, а привредници је траже уназад 15 година. Међутим, ту се ништа не дешава, а и уколико се буде кренуло, за сада није јасно у ком ће правцу ићи. А то је кључ за решење читавог грча у коме се привреда налази још од 2008. године, после оног краткотрајног инвестиционог таласа, када је у систем убачен значајнији новац од приватизације неколико великих и успешних компанија - каже Рајић и подсећа да се из године у годину привреда бори са све већим губицима а да држава није дефинисала узроке тог стања.
Он наглашава да је главни камен спотицања велики број фискалних и парафискалних обавеза, које онемогућавају предвидивост пословања и у текућој години.
- У европским земљама које су успешно прошле транзицију, постоји свега неколико пореских основа и бар три пута мање парафискалних обавеза. Имате пример Чешке, где осим десетак основних постоји још 13 парафискалних намета, док та последња категорија код нас у неким гранама достиже и 60-ак обавеза по различитим основама - објашњава Рајић.
Други велики проблем домаћих привредника, на који годинама указују и домаћа и страна удружења послодаваца и инвеститора, јесте неефикасно судство, због чије неажурности и дуготрајних процеса, годишње чак 10,2 одсто свих потраживања остане ненаплаћено.
- У таквим условима и савесни привредници не могу ни краткорочно ни на дуже стазе да предвиде трошкове, па се све то укалкулише у цену производа, додају високе камате, државни намети и тако стижемо до неефикасне и успорене привреде. Илузија је да ће циклус моћи да убрзају страни инвеститори, јер је и њима потребан добар привредни амбијент. Зато нам је још увек недостижна и половина износа од око три милијарде директних улагања, што је према неким рачуницама неопходно да би се покренуо развојни замајац - каже Рајић.
Политика стимулација потпуно је запоставила домаће ресурсе и ставила их у неравноправан положај у односу на стране инвеститоре, при чему је и даље главна препрека то што није успостављен системски повољнији амбијент. То би морало да се мења, каже Рајић, али за сада нема назнака да се држава определила за заокрет у коме основа политике неће бити убацивање новца у губиташе и стране инвеститоре, већ изградња економског модела који функционише, закључује Рајић.
|