АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
05.09.2016.
БИЗНИС ВОЛИ БРЗУ ЗАРАДУ
Д. И. К. - С. Б. | 05. септембар 2016. 19:02 | Коментара: 0
У Србији се највише оснивају услужне компаније, као и радње, док је производних свега шест одсто. Улагања у производњу исплаћују се после неколико година
Shutterstock
ТРГОВИНА, превоз, ресторани, фризерски и козметички салони, програмирање... То су најзаступљеније делатности међу новооснованим фирмама и предузетничким радњама. Ако се изузме градња станова, међу новајлијама у бизнису произвођача нема ни за лека. Редослед је сличан и међу онима који се повлаче са пословне сцене. Иако настају и нестају попут "печурака", услужне фирме и трговине одавно господаре српском привредом у којој послује једва око шест до седам одсто производних предузећа.
У првој половини 2016. године основана је 4.341 фирма, 122 више него у истом периоду лане. Истовремено их је угашено 1.018. У посао је ушло и 18.299 предузетника, око 3.500 више него у првих шест месеци 2015. године. Ове године је из евиденције Агенције за привредне регистре избрисано њих 10.619.
- На сваких 16 или 17 услужних фирми дође по једно производно предузеће - објашњава Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку. - Произвођачи морају да улажу далеко више у свој посао. Да би отплатили почетно улагање, морају да раде најмање четири године. Услужна фирма може да буде у плусу већ после неколико месеци. С друге стране, производне компаније покрећу оснивање мањих услужних.
Не тако велико почетно улагање било је и пресудно за одлуку Марка Глишовића и Стефана Стевановића из Крагујевца да оснују фирму "Брзи трчко". Уместо слике са летовања, ова два деветнаестогодишњака су на крају овог лета делили флајере свог предузећа.
- Из здравствених разлога нисмо отишли на летовање и решили смо да прикупљени новац уложимо у покретање посла - објашњава Марко Глишовић. - Размишљали смо о услужној делатности. Помагаћемо људима, доносити храну, намирнице, заливаћемо цвеће. Видели смо да такви сервиси постоје у већим градовима. Нама за посао треба само аутомобил и новац за порезе. Од родитеља смо добили аутомобиле, а од новца за море ћемо моћи да покријемо дажбине.
С друге стране, свака нова машина компанију "Мита" из Лесковца кошта и више од 100.000 евра. Они већ три деценије производе трпезаријске столове и столице.
- Наше машине су заиста скупе, дигитална ЦНЦ кошта више од 100.000 евра - каже Братислав Стевановић, заменик директора.
- То значи кредит на најмање три године. Алат мора да се обнавља. Када набављате опрему, морате да се задужите. Сада су камате око четири одсто. С друге стране, наша маржа је око 20 одсто и од тога треба све да финансирамо.
У ИНДУСТРИЈИ ВРЕДНА ИМОВИНА
РАЗЛИКА у инвестицијама на крају доводи и до разлике у имовини. Тако, према финансијским извештајима, највећом имовином располаже прерађивачка индустрија - 2.600 милијарди динара. Насупрот њима је имовина оних који пружају услуге смештаја и исхране. Иметак им је мањи од 200 милијарди динара. Није занемарљива имовина трговаца - врти се око 2.100 милијарди динара. Угоститељима за длаку бежи сектор снабдевања водом. Располажу имовином вредном мало више од 200 милијарди динара.
|