АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
13.09.2016.
Повећање најниже цене раде не чини добро ни послодавцима, ни запосленимаМИНИМАЛАЦ ЋЕ ПЛАЋАТИ ОНИ СА ПРОСЕЧНИМ ПЛАТАМА
Кнежевић: Увећање трошкова по основу минималца за послодавце износи неподношљивих готово 12 одсто * Рајић: Ако од просечне зараде у Србији одузмете све оно што вам оде на порезе, рачуне, за живот остаје неких 175 до 180 евра. Све остало се на овај или онај начин врати држави
Повећање минималне цене рада на 130 динара по сату не иде на руку ни послодавцима, али ни запосленима у приватном сектору, сматрају саговорници Данаса.
Пише: Љ. Буквић Београд уторак, 13. септембар 14:24
Фото: Александар Вељковић
Једни одлуку СЕС-а, односно Александра Вучића да повећа минималац виде као чист популистички чин којим се отвара предизборна кампања за долазеће председничке изборе, али и као удар на слабу привреду и још један начин да се преко леђа приватног сектора у државни буџет убаци који динар. Повећање минималца неће донети бољитак ни запосленима, јер ће послодавци, који не могу да зараде више, узимати од оних који имају веће плате да би дали онима који имају мање, односно најмање. На добитку је само држава и то само привремено, јер је послала ЕУ сигнал да ради на "социјалном дијалогу", и тек донекле 300.000 оних који раде за минималац, а који ће убудуће примати неких 1.500 динара месечно више.
Привредник Милан Кнежевић каже за Данас да је расправа о повећању најниже цене рада прекинута беспоговорном одлуком представника Владе у СЕС-у тако што је "комесарски" речено: "цена рада ће бити повећана са 121 динара по сату на 130 динара и тачка".
- Тиме је окончана ова лоше режирана представа о кобајаги "функционисању СЕС-а" у којем, узгред буди речено, и нема репрезентативних представника послодаваца. Знајући да се послодавци и синдикати никад не могу договорити, Влада је као "социјално одговорна" повећала износ "минималца" који две године није повећаван - истиче Кнежевић.
Ово повећање се, како каже, не односи на јавни сектор, јер се најнижа цена рада у њему одређује планом буџета за наредну годину. Приватни сектор је, сматра он, принуђен да повећа најнижу цену рада и тиме повећа приходе буџета по основу додатних прихода од пореза и доприноса.
- Приходи државе биће повећани за износ пореза и доприноса око 61 одсто на ово повећање. Дакле, трошкови за послодавце су повећање од 7,43 одсто, увећано за проценат пореза и доприноса на увећање око 4,5 одсто. Увећање трошкова по основу минималца за послодавце износи неподношљивих приближних 12 одсто - напомиње Кнежевић.
Неопорезиви део минималног дохотка од 11.604 динара неће бити повећан, тако да су сви трошкови повећања минималне цене рада преваљени на послодавце, сматра наш саговорник, истичући притом да је Влада требало да покаже бар минимум социјално-економске коректности тако што ће повећати неопорезиви део како би се повећање трошкова послодаваца умањило за барем тих 4,5 одсто прихода државе од пореза и доприноса.
- За такво решење био је и велики део нас послодаваца. Повећање минималне цене рада значи директно повећање трошкова боловања до месец дана, који иду на терет послодавца, трошкова отпремнина у случају отказа, отпремнина за пензије - истиче Кнежевић.
Он каже да велики део послодаваца не може да исплати ни минималну цену рада па се довијају тако што минималац умањују због неизвршавања постављених норми или неадекватног квалитета рада.
- Хоће ли се ико упитати да ли "полумртви" предузетници и привреда могу испоштовати оволико повећање трошкова минималне цене рада у временима у којим бављење бизнисом постаје мора. За мале бизнисе везане су судбине стотине хиљада породица. Ово повећање ће радикално угрозити њихов већ угрожени опстанак у свету бизниса. Апсурдно је доносити мере за које се унапред зна да се не могу испоштовати. Илузија је да ће приходи буџета бити већи. Ово је мера у којој дугорочно губе и држава и послодавци и радници - закључује Кнежевић.
Повећање минималне цене рада је, сматра Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку, само још један знак да је предизборна кампања за председничке изборе наредне године већ почела. Он ову одлуку види као чист популизам који не само да не одговара послодавцима, јер ће сада имати веће издатке, већ и запосленима.
- Проблем је што се у Србији минимална зарада опорезује истом стопом као и било које друге зараде. Када нешто повећате за осам одсто као што је у овом случају минималац, логично би било да имате и неки раст на том нивоу. Ми овде имамо раст од два одсто, што значи да је оптерећење порасло четири пута - напомиње Рајић.
Он каже да је чињеница да су зараде мале и да је неопходно да буду веће, али и објашњава како ће фирме у Србији реаговати на ову меру.
- Десиће се то да ће ово повећање минималца највише погодити оне са средњим и вишим платама. Послодавци ће, јер раста нема, смањити зараде за по, на пример, 2.000 динара онима који имају 40.000 или 50.000 динара плату. То је само просипање из шупљег у празно - напомиње Рајић, додајући да би минимална цена рада требало да буде само изнуђено привремено решење, а да је у Србији то постало редовно стање.
Овим нико не може да буде задовољан, напомиње Рајић, ни послодавци ни запослени.
- Ако од просечне зараде која је неких 385 евра у Србији одузмете све оно што вам оде на порезе, рачуне, за живот остаје неких 175 до 180 евра. Значи све остало се на овај или онај начин врати држави. Ту смо по реалној куповној моћи међу најлошијима у Европи, уз Албанију - истиче Драгољуб Рајић.
Вујовић: Проблем је скупа држава
Председник Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника Зоран Вујовић каже за Данас да су трошкови државе толико велики, да оваквом одлуком не може нико да буде задовољан.
- Проблем је што је наша држава скупа и то је оно што би Влада требало да реши. Запослених је у Србији 1,6 милиона, од тога више од 600.000 њих ради у државном сектору. Мора да се смањи бирократија. Истраживања о пословању које ради Светска банка показују да смо када се гледа расипна потрошња државе, на 129. месту од 140 земаља - напомиње Вујовић.
- Више на: http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=327586&title=Minimalac%20%C4%87e%20pla%C4%87ati%20oni%20sa%20prose%C4%8Dnim%20platama#sthash.yfHRmNhW.dpuf
|