АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
09.01.2017.
ЗА САТ ЗАРАДЕ 51 ЕУР - ОВДЕ ЈЕ РАЈ ЗА РАДНИКЕ
Подаци о платама и трошковима рада најбоље показују колико је велики јаз између развијених држава чланица Европске уније и оних сиромашнијих.
ИЗВОР: СЛОБОДНА ДАЛМАЦИЈА ПОНЕДЕЉАК, 9.01.2017. |
Фото: Thinkstock
ТО СЕ НАЈБОЉЕ ВИДИ КРОЗ ИСЕЉАВАЊЕ И УСЕЉАВАЊЕ РАДНЕ СНАГЕ ИЗ ЈЕДНЕ ЗЕМЉЕ У ДРУГУ ОМОГУЋЕНО КРОЗ СЛОБОДУ КРЕТАЊА РАДНИКА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ.
Одлив мозгова за једну земљу значи долазак мозгова другој и то последњих неколико година осећа и Хрватска, из које се исељавају лекари, медицинске сестре, возачи, машинбравари, махом у Немачку, Ирску, скандинавске земље, а већа плата за то је главни, иако не и једини, разлог.
Према подацима Евростата, бруто-сатница у Европској унији варира од 4,1 евро, колико износи тренутно у Бугарској, до 40,7 евра, колико је у Немачкој.
Радник у Немачкој према тим подацима заради готово пет пута више него у Хрватској, где је просечна сатница 9,6 евра.
Треба поменути и Норвешку, која није чланица Европске уније, али је европски рекордер са сатницом у износу од 51,2 евра.
Уз Бугарску и Хрватску, међу земљама које имају најниже сатнице у Европи су Румунија (5 евра), Литванија (6,8), Летонија(7,1 евро), Мађарска (7,5), Пољска (8,6).
На супротној страни ове лествице су, уз споменуту Немачку, Белгија са сатницом од 39,1 евро, богати Луксембург (36,2) и Шведска (37,4), и за хрватске исељенике атрактивна Ирска, где је просечна цена сата рада 30 евра.
Сваки трећи радник у Европи једва спаја крај с крајем, истакли су крајем прошле године европски синдикати окупљени у Европску конфедерацију синдиката (ЕТУЦ) договарајући на седници свог извршног одбора покретање кампање којом ће се кроз целу 2017. годину борити за повећање плата за све европске раднике.
"Профити и плате менаџера одавно су се опоравили од кризе, али плате радника још се увек нису вратиле на онај ниво пре кризе", упозорава вођство ЕТУЦ-а.
ЕТУЦ ће заједно са европским секторским синдикатима и националним челницима истражити разлике у платама широм Европе, укључујући заостајање плата у односу на продуктивност, компаније које задржавају изразито висок удео профита за себе уместо да профит деле са радницима кроз веће плате, компаније које имају изразито велике разлике у платама између оних на врху и ниже плаћених радника, неправедне разлике у платама међу секторима у различитим земљама, и земље са посебно ниским минималним платама или неправедним изузецима из плаћања минималне плате.
|