АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
24.12.2018.
Петровић: ПРОПУШТЕНА ПРИЛИКА, ОД "ВИШКА" ТРЕБАЛО У ПУТЕВЕ
Привредни раст Србије може да се подстакне повећањем јавних инвестиција у инфраструктуру, а не већом јавном потрошњом, преко раста плата и пензија.
ИЗВОР: БЕТА ПОНЕДЕЉАК, 24.12.2018. | 08:39
Фото: Танјуг/Тања Валић
Економиста Иван Николић истакао је да се ниво инвестиција не може подићи на пожељних 25 одсто БДП без улагања у станоградњу, као и да стопа улагања није гаранција за економски раст. "У Србији је ниска ефикасност инвестиција, 17,1 одсто нижа него у земљама ЕУ", рекао је Николић.
То су оценили чланови Научног друштва економиста Србије (НДЕС).
Председник Фискалног савета Павле Петровић, на конференцији "Економска политика Србије у 2019. години" на Економском факултету у Београду, истакао је да је из републичког буџета могло да се одвоји око 300 милиона евра слободних средстава за инвестиције, а да се не угрози дефицит од 0,5 одсто.
"На раст бруто домаћег производа (БДП), повећање запошљавања и укупну привредну активност снажан утицај имају јавне инвестиције, а не јавна потрошња", оценио је Петровић.
Додао је да се недовољно инвестира, не само у путну, железничку и комуналну инфраструктуру, већ и у здравство, као и да за улагања недовољно одвајају и јавна предузећа, а да је најдрастичнији пример Електропривреда Србије (ЕПС), која инвестира за трећину мање од суме неопходне за амортизацију.
Он је рекао да је пропуштена прилика да се од "вишка" у буџету, уместо у опрему за војску, 200 милиона евра усмери у путеве и железницу, а 100 милиона у комуналну инфраструктуру и заштиту животне средине.
Тај новац који је могао да се искористи за инвестиције је, према његовим речима, резултат мањих трошкова за камате на кредите и државне гаранције, а 2020. године слободних средстава ће бити мање, па су и инвестиције неизвесније.
Професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић рекао је да су инвестиције кључ и непосредни фактор привредног раста.
"Раст подстичу и иновације и технолошки прогрес који су резултат инвестиција, па је нејасно зашто је премијерка (Ана Брнабић) најавила напуштаје економске политике засноване на улагањима и прелазак на економију која ће се темељити на иновацијама", рекао је Арсић.
Он је оценио да је један од разлога за ниске инвестиције у Србији мала штедња грађана која је два и по пута мања од просека у земљама централне и источне Европе, као и лоше институције и привредни амбијент због чега се страним инвеститорима дају разне погодости и субвенције.
Арсић је оценио да бржи раст зарада од продуктивности, што је чест случај у Србији, лоше утиче на раст штедње и висину инвестиција.
Економиста Љубомир Маџар рекао је да му "Србија личи на рај лудака јер се стање приказује бољим него што јесте". "Слушамо сваки дан да је Србија лидер у многим стварима, а по стопи економског раста је уствари на зачељу у односу на државе из окружења и носи фењер", рекао је Маџар.
Он је истакао да стране инвестиције имају добре и лоше стране, а лоша је то што их уговарају нестручни људи из власти са експертима инвеститора, због чега уговори често имају тајне клаузуле на којима не инсистирају само странци, већ и домаћа власт.
"Због тога су такви уговори најподложнији корупцији", рекао је Маџар.
Професор Филозофског факултета у Београду Огњен Радоњић рекао је да "српска наука производи вишеструко више у односу на улагања", али да ће, ако се усвоји закон о науци и истраживању оставити штетне последице на развој научне мисли.
"Нацрт закона о науци и истраживану је у јавној расправи и према њему од 12.000 истраживача судбина 1.800 је неизвесна јер се оснива Фонд за науку за који ће комисија бирати истраживаче", рекао је Радоњић и додао да ће фонд имати стално финансирање за разлику од истраживача на факултетима који ће се финансирати, зависно од пројеката.
|