АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
21.01.2019.
БЛИЦ / БИЗНИС:БЛИЦ БИЗНИС ДОСИЈЕ - СТАЊЕ СРПСКЕ ЕКОНОМИЈЕ (1) Владимир Вучковић: СРЕДСТВА ИЗ БУЏЕТА ИДУ НА РАСТ ПЛАТА И ПЕНЗИЈА, ТО ЈЕ РАЗМИШЉАЊЕ НА КРАТАК РОК
Сузана Лакић 21.01.2019. 20:15
ФОТО: РАЈКО РИСТИЋ / РАС СРБИЈА
Влада истрајава на уравнотеженом буџету - и то је одлично, али никада не треба заборавити да се у Србији лако прелази на популистичке мере које резултирају раскалашним трошењем и високим минусом у државној каси.
Ово за "Блиц" каже Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, независне институције која је током прошле године више пута критиковала Владине потезе, али и отворено причала о успесима попут сређених јавних финансија и приватизације државних губиташа.
- У основи и упрошћено, највеће критике би се могле подвести под то да се превише размишља на кратак рок, а недовољно о развојним потребама земље. То за последицу има фокусираност на прерасподелу уместо на стварање нове вредности. Конкретније, расположива средства у буџету се до максимума користе за пораст плата и пензија, а недовољно се издваја за изградњу инфрастуктуре, смањење пореза, побољшање нивоа услуга у јавном сектору, унапређење рада државних служби, од здравства и просвете до Пореске управе - тврди Вучковић.
Који су били добри потези?
- Влада истрајава на практично уравнотеженом буџету, што је одлично опредељење. Никад не треба заборавити да се у Србији лако прелази на популистичке мере које резултирају раскалашним трошењем и последичним високим минусом у државној каси. А онда нас само корак дели од високог пораста цена, нестабилности девизног курса, виших каматних стопа, отежаног пословања, пада привредне активности и пораста незапослености. Предуслов за макроекономску стабилност и привредни раст јесу сређене јавне финансије и добро је што се то не доводи у питање. Уз то, издвојио бих решавање статуса неких државних предузећа, било кроз приватизацију или стечај. Реч је, пре свега, о РТБ-у "Бор", ПКБ-у и Азотари.
Који вас је владин потез највише изненадио у позитивном смислу?
- Добро је што је прошле јесени укинуто привремено смањење пензија. Иако је то било потребно и могуће, представља изненађење, пошто су нас у периоду пре тога и у Влади и у Скупштини уверавали да то није приоритет. Нажалост, истовремено с овим, пензијски систем је поново избачен из шина тиме што је укинута формула за усклађивање пензија и што је уведена могућност произвољног повећања неких пензија. Ово нису одлике уређених пензијских система и потребно је да се у 2019. наш систем поново врати на дораду.
Буџет је стабилан, имамо стабилну инфлацију, курс... смањење јавног дуга... Који су основни изазови за 2019?
- Економске и политичке околности у свету нам не иду наруку, пошто долази до раста каматних стопа, пораста неизвесности у Европској унији и САД, финансијских потреса. Кључно је да неку следећу већу кризу дочекамо спремнији - са још нижим нивоом јавног дуга, већим инвестиционим улагањима и бољим привредним амбијентом за приватни сектор.
Пензионери су недавно добили повећање пензија, а повећане су и плате у целом јавном сектору. Има ли основа за повећање плата и пензија и током 2019? За колико?
- Добро је што смо у ситуацији да размишљамо о износу повећања, а не о томе да ли плате и пензије треба да буду замрзнуте или, не дај Боже, смањене. Али, с друге стране, не треба да упадамо у замку да непосредно по доношењу буџета кренемо да лицитирамо када ће и за колико уследити ново повећање. Одлуке се доносе једном годишње, приликом прављења буџета, и износи повећања за 2019. су већ одређени. Нове проценте повећања треба пажљиво планирати у другој половини ове године, а применити их тек од 2020. Објективно је да у просеку износе око 6 одсто. За плате у јавном сектору је кључно да се исплаћују према неким новим правилима, у систему добро постављених платних разреда. То би значило да се не прави уравниловка и да се више награде они који примају објективно мање него што треба, а да они коју су сада преплаћени добију и мање повећање.
- Укупан број запослених у државним организацијама који се финансирају из буџета није превелики. Ту се мисли на здравство, просвету, министарства, администрацију, инспекцијске службе. Међутим, на нивоу појединачних институција имамо велика одступања. У некима још превелики број запослених, а у другим мањак људи. Није добро што још немамо прецизније анализе које би дале одговор на претходну начелну оцену и које би било основ за нова запошљавања и отпуштања. Када је реч о државним предузећима, у њима постоји вишак запослених, при чему опет не треба генерализовати. Позитиван пример су Железнице Србије, које су драстично умањиле број запослених, а на другој страни постоје многа локална, па и републичка јавна предузећа с огромним вишковима.
ФОТО: РАС СРБИЈА
Којом оценом бисте оценили Владу за квалитет економских реформи, а којом у погледу брзине њиховог спровођења?
- Изгледа да се код нас традиционално најбоље реагује када се удари у зид, па су тако и промене биле израженије 2014. и 2015. године, када је претила криза јавних финансија, него што је то данас случај. Раније смо, на пример, имали реформе у области радног и пензијског законодавства и наговештај реформског таласа који је ипак брзо изгубио снагу. И међународна истраживања и оцене ЕУ показују да нам је слаб квалитет институција, од оних у правосуђу до образовања. Потребна нам је већа посвећеност и да се вратимо на сам почетак, превазилажење порива да се размишља на кратак рок. Размишљање од данас до сутра искључује реформе.
|