АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
17.02.2019.
ПЕНЗИЈЕ СИГУРНЕ, АЛИ УЗ ВЕЛИКУ РЕФОРМУ
Ј. Ж. Скендерија | 17. фебруар 2019.
За само пет година број пензионера порашће за 300.000 и достићи ће два милиона, што ће додатно оптеретити пио фонд. Основни модел, да запослени финансирају чекове, сигурно ће остати
Илустрација / Фото: Н. Живановић
ЧАК и када би се сви радно активни грађани Србије запослили, наша држава не би дошла до односа између радника и пензионера који омогућава одрживост пензијског система, од 1:3, јер ми толико радно способног становништва - немамо. Процене су да ће за само пет година листа пензионера садржати уместо 1,7 око два милиона имена, што ће довести до проблема финансијске одрживости постојећег пензијског система.
Др Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду, ипак, сматра да ће пензијски систем заснован на међугенерацијској солидарности сигурно остати најважнији извор доходака већине људи у старости у Србији и у току наредних неколико деценија.
- Овај систем сада за пензионере обезбеђује више од четири милијарде евра, што је близу 11 одсто БДП, а то у догледно време ниједан други систем не би могао - каже наш саговорник. - Међутим, потребно је да што више запослених, што је веома тешко, улаже у приватне пензијске фондове, животно осигурање и друге облике штедње за старост, како би након пензионисања осим државне пензије имали и друге изворе прихода.
С друге стране, што се тиче раста примања за најстарије, она су на почетку ове године повећана у просеку за седам одсто, што приближно одговара планираном расту просечних зарада и БДП у овој години, док знатно превазилазе очекивану инфлацију. Свако додатно повећање утицало би да пензије расту брже од просечних зараде и БДП, што је неодрживо, сматра професор Арсић.
Осим тога, истиче професор, врло је могуће да ће ови параметри бити и мањи него што је планирано, јер је привреда Србије, слично као и остале у Европи, у последњем кварталу претходне године знатно успорила раст.
- У таквој ситуацији, када је могућа рецесија, било би неодговорно и неодрживо да се додатно повећавају пензије - каже наш саговорник. - Мислим да би наредно повећање требало да буде тек почетком 2020. године, у складу са новим правилом индексација пензија.
ФОРМУЛА
У МИНИСТАРСТВУ за рад сматрају да би се направила формула за усклађивање пензија мора да се зна коликом количином новца се располаже. Циљ је да просечна пензија у Србији буде виша него сада и да буде на нивоу минималне потрошачке корпе, односно 36.000 динара, колико је у овом тренутку.
За професора Арсића одлука о моделу усклађивања пензија биће донета у политичком процесу, вероватно уз претходни договор са ММФ.
- У једној години би један модел дао нешто већи раст пензија, у другој други, али би у дужем периоду они генерисали сличан раст - истиче он.
Наш саговорник сматра да два осигураника који су током радног века уплатили једнак износ доприноса, треба да добију једнаку очекивану суму пензија. Модели, у основи, значе да ако се очекује да осигураник 10 одсто дуже користи пензију, његова пензија треба да буде за толико процената мања - што већина људи сматра правичним.Сличног је мишљења и Катарина Станић, из Центра за либерално-демократске студије. Она наглашава да је за стриктно поштовање Закона о пензијско-инвалидском осигурању.
- Онај ко оде раније у пензију, дуже је прима од некога ко радно место напушта касније, на основу старосне границе - каже Станић. - Правично је да у укупном износу "животна" пензија свих пензионера који су радили и доприносили исто, буде иста. Можда би висина казнених поена могла да се коригује наниже, али они свакако прате логику пензијског осигурања и постоје и у другим пензијским системима.
ПРЕМА ЦЕНАМА И ЗАРАДАМА
МИСЛИМ да би најпогодније решење било да се пензије индексирају према просечном расту цена и зарада, при чему би се једнако вредновали, објашњава проф. Арсић.
- Уз инфлацију од три одсто и раст плата од шест процената, пензије би расле по стопи од 4,5 одсто - каже професор. - Предност овог начина је у томе што су подаци о зарадама и инфлацији јаснији, доступни су са малим кашњењем и нису подложни честим ревизијама. За одрживост оваквог модела кључно је да зараде не расту брже од продуктивности, што би могло да се догоди ако би држава претерано повећавала плате запослених у јавном сектору.
|