АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
11.05.2020.
ПОВРАТНИЦИ ИЗ ЕУ СПУШТАЈУ ПЛАТЕ И ДИЖУ НЕЗАПОСЛЕНОСТ У СРБИЈИ
Економија
Може ли око 400.000 људи који су се у време пандемије ковида 19 вратили из иностранства у Србију наћи овде посао и зарадити и више него што су зарађивали у иностранству и надокнадити смањење прилива дознака, као што је то најавио председник Србије Александар Вучић? Стручњаци сматрају другачије, да ће у овој години они повећати незапосленост, али и оборити плате пре свега у приватном сектору.
Пише: М. Обрадовић 11. маја 2020. 18.00 Измењено: 18.01
Фото: EPA-EFE/ MOHAMED MESSARA
Према процени Светске банке у нашу земљу је прошле године ушло око 4,16 милијарди долара дознака. Са платнобилансног становишта дознаке уз стране директне инвестиције су покривале цео наш дефицит текућег рачуна. Са индивидуалног становишта дознаке у значајној мери дижу стандард грађана који их примају.
Процена Светске банке за регион Европе и Централне Азије, ком и ми припадамо је да ће се у овој години дознаке смањити за чак 28 одсто. Када би за оволико пао прилив од дознака код нас, у Србију би ушло око 1,2 милијарде долара мање него прошле године.
Према подацима Народне банке Србије, прилив по основу дознака у 2019. износио је 3,5 милијарди евра (или око четири милијарде долара). Према подацима за прва два месеца за 2020. забележен је прилив од 450,9 милиона евра, што је нешто ниже у односу на исти период 2019. године када је износио 494,9 милиона евра (пад од око 10 одсто).
"Имајући у виду тренутна дешавања у вези са пандемијом корона вируса реално је претпоставити да ће ове године прилив дознака бити нижи у односу на претходну годину, али је у овом тренутку тешко проценити колико ће то смањење износити", наводи се у писаном одговору Народне банке.
С друге стране председник је позвао људе да остану у својој земљи "да овде раде и доприносе, јер могу имати бољи живот него у другим земљама", као и да ћемо добити "три, четири милијарде евра на њиховом раду, они ће зарадити више него што су дознаке које добијамо из иностранства".
"Од тога да они нађу посао овде у кратком року, а то значи у овој години, нема ништа", напомиње Петар Ђукић, професор економије на Технолошко-металуршком факултету и члан Научног друштва економиста.
"Ја и даље мислим да ће ефекат кризе на Србију бити велики и очекујем пад БДП-а пет до седам одсто. Тешко је рећи колико је људи који утичу на прилив дознака дошло у Србију, али 99 одсто њих неће ове године наставити своје економске активности у земљама из којих су дошли. Неизвесно је колики је њихов утицај на дознаке, јер то су људи са несигурним пословима, али тим су им значајнији ти приходи, јер да су могли да обезбеде егзистенцију породицама у земљи не би ни ишли у иностранство", напомиње Ђукић.
Он истиче и да је емиграција дала искривљену слику незапослености у Србији која је пала на око 10 одсто крајем прошле године.
"Сада ће се поново повећати незапосленост и наравно доћи ће до пада дознака из свих земаља које ће захватити рецесија. Они ће направити притисак на тржишту рада, што ће довести до пада цене рада. То ће можда и уравнотежити понуду и тражњу, јер мислим да ми имамо и плате и пензије веће него што је снага економије. Извесно је да ће криза довести до пада стандарда и довешће или до пада плата или до пада запослености. Највише ће погодити приватни сектор, али и јавни сектор ће се морати прилагођавати, јер не могу да остану и исте плате и исти број запослених, а да се смањи обим посла и економска активност за пет одсто, на пример", оцењује Ђукић.
Из иностранства се вратило према изјавама званичника око 400.000 људи, а Владимир Гречић, стручњак за миграције, објашњава да су то углавном људи који су остали без посла, посебно у Аустрији, којима су истекли уговори, а послодавци нису хтели да их продуже, али и они који су се вратили у матицу из страха да се тамо не разболе, јер би морали да плаћају лечење из џепа уколико немају здравствено осигурање.
"Тешко је оценити колико ће износити смањење дознака, јер криза још није завршена. Не зна се колико ће се људи вратити. Друго, у тим земљама ће бити велика рецесија, па ће људи морати више да задрже за себе, а мање ће моћи да пошаљу у Србију. Све ће то довести до пада дознака, мада ми се чини да неће бити тако велики пад у Србији како је проценила Светска банка за овај регион Европе и Централне Азије. Питање је и структуре повратника. То су углавном људи са ниским квалификацијама", указује на велику неизвесност Гречић.
Он подсећа да је донета стратегија о економским миграцијама, али да још није донет акциони план, као и да би требало организовати нешто слично "Њу дилу", како би се људи запослили.
"Сигурно је да ће се број незапослених повећати, јер ниједна економија не би могла брзо да апсорбује толики број људи. С друге стране за Њу дил су потребне финансије, а ми сада треба да покривамо губитке који су настали због епидемије и ванредног стања", каже Гречић додајући да ће се један део људи вратити, али то ће бити тешко зато што ће све земље увести компликоване процедуре за прелазак границе.
Према прогнози Европске комисије незапосленост ће са 10,3 одсто из 2019. скочити на 12,7 одсто у овој години да би се већ 2021. вратила на 10 одсто. ММФ је нешто песимистичнији и прогнозира незапосленост 13,4 одсто ове године и 13 одсто наредне, вероватно не очекујући тако брз повратак емиграната у иностранство.
|