АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
29.05.2020.
СВЕТИЗГУБЉЕНО ОКО 300 МИЛИОНА РАДНИХ МЕСТА
Женева -- Економска ограничења у борби против короне су широм света довела до губитка 300 милиона радних места, процењује Међународна организација рада.
ИЗВОР: DEUTSCHE WELLE ПЕТАК, 29.05.2020.
Фото: Depositphotos, vadimphoto1@gmail.com
Посебно су погођени млади људи, а пре свих жене. Међународна организација рада Уједињених нација (ИЛО) процењује да ће због пандемије у другом кварталу ове године бити изгубљено скоро 11 одсто радних сати широм свијета. То је 305 милиона радних места с пуним радним временом, наводи се у актуалном извештају под називом "КОВИД 19 и тржиште рада", који је ИЛО представио у Женеви.
Посебно су погођени млади између 15 и 24 године. Њима није било лако ни пре пандемије: незапосленост у тој старосној групи натпросечно је висока, а многи раде за мање новца, без уговора и социјалне сигурности, често на локалним тржиштима или у услужним делатностима. "Ти млади људи ће сада бити брже и теже погођени од других", каже Гај Рајдер, генерални директор ИЛО. Па и они који још увек имају посао, изгубили су четвртину својих радних сати.
Међународна организација рада наводи да су млади људи троструко погођени због кризе. Они губе свој посао, њихово образовање или даље усавршавање је прекинуто или отежано, а за оне који сада завршавају школу и траже посао - посла нема.
Изгубљена генерација?
"Сва испитивања показују следеће: ако људи на почетку свог професионалног живота дуго не могу да раде, то онда изазива последице које често трају деценијама", каже Рајдер за DW. "Они то никада више не надокнаде, никада више не нађу нормално професионално усавршавање. Због тога сада постоји опасност од локдаун-генерације", каже Рајдер.
Младе жене су, како каже, посебно тешко погођене, јер оне често раде у угоститељству или у трговини. "Оне су и пре пандемије биле запостављене, а сада је њихова ситуација посебно опасна", каже Рајдер. Како би се штета смањила и спречило да читава једна генерација дугорочно одраста запостављена, Међунардона организација рада захтиева да владе делују "брзо и далекосежно".
"Суочићемо се с огромнин друштвеним ризиком ако се у обнови након пандемије не будемо посебно побринули за те младе људе", каже Рајдер и објашњава да би то могло да се изведе кроз неке форме специјалних програма образовања или уз гарантовање радних места.
Биће скупље
Питање је само ко би све то требало да плати. Након што су се многе земље у циљу превазилажења кризе већ прилично задужиле, у Европској унији се сада расправља о пакету за подстицај економије у висини од 750 милијарди евра.
Међу земљама у којима се корона-вирус тренутно посебно брзо шири су у међувремену и многе друге државе са знатно ограниченијим средствима, попут земаља Латинске Америке. Стање би могло додатно да се погорша уколико се број заражених и у Африци повећа.
Посебно опасно за Африку
"Шест од десет људи на свету зарађује за живот на црном тржишту рада", каже шеф ИЛО Рајдер. "У Африци јужно од Сахаре чак девет од десет људи, па и више."Ако се економски живот због пандемије заустави, то би за многе могло бити опасно по живот. "Карактеристика међународне реакције на ову кризу до сада је била недостатак солидарности и помоћи", каже Рајдер. То би, додаје, морало да се промени, јер су у питању животи стотина милиона људи.
Тежак баланс
Међунардона организација рада указује и на значај опсежних тестирања на корону и праћења ланца инфекције. Ако на том плану буде довољно учињено, онда ће бити потребно мање изолације и забране кретања, а тиме се штити тржиште рада, каже Рајдер. Азијске земље попут Тајвана и Јужне Кореје на тај начин су успеле да ограниче жирење заразе без да су у потпуности обуставиле рад у многим привредним гранама.За крај, шеф ИЛО Рајдер сматра да Немачка у борби против короне није реаговала претерано, нити да је својој привреди непотребно наштетила. Напротив, "верујем да је Немачка све у свему успела да одржи равнотежу", закључује Гај Рајдер.
|