АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
02.06.2020.
ПАНДЕМИЈА ИСТАКЛА ЛОШ ПОЛОЖАЈ РАДНИКА С ИСТОКА ЕВРОПЕ НА ЗАПАДУ
Радио слободна Европа 02.06.2020.
Румунски радник иза ограде постављене на улазу у куће где су смештени Румуни запослени у кланици у Розендалу, 12. мај.
Стотине румунских мигрантских радника заражене су новим корона вирусом у кланицама у Немачкој и Холандији, што је нови аспект пандемије који истиче дилему с којом се суочавају сезонски радници који су на запад дошли из сиромашнијих држава Европске уније, пише редакција Радија Слободна Европа на енглеском језику.
Пољопривредници у Француској, Италији, Немачкој и другде редовно запошљавају мигрантске раднике за жетве, док се компаније за прераду меса у тим и другим земљама такође у великој мери ослањају на Румуне и друге источне Европљане. Институције ЕУ су признале да су такви радници "витална радна снага на фармама у Немачкој, Француској и другим чланицама и да обезбеђују храну широм Европе, али да су им често ускраћена права".
Европски парламент и Комисија саопштили су 25. и 26. маја да су "дубоко забринути извештајима о несигурним условима рада и недостатку безбедносних мера за прекограничне, пограничне и сезонске раднике". Али и док су се владе с обе стране обавезале да ће пружити бољу подршку Румунима који су спремни да раде сличан посао код куће или ублажити "структуралне" проблеме који муче тржиште прекограничног рада, постоји сумња у обећања о брзим променама.
Пандемијска паника
Румуни и други источни Европљани често желе слабо плаћене послове који не занимају њихове западне колеге.
Стручњаци кажу да би посао који се у Немачкој плаћа око 1.500 евра месечно, у Румунији могао да донесе 430 евра минималне зараде.Тако су европске мере ограничења, уведене у марту док су се владе бориле да спрече ширење корона вируса, оставиле неке богатије земље без стотина хиљада радника из сиромашнијих источних држава на које се иначе ослањају.
Румунске раднике у винограду у близини Трентина у Италији, власник имања је довезао приватним летом из Румуније.
Румунска мањинска влада на челу с лидером Националне либералне партије Лудовиком Орбаном (Лудовиц) 4. априла се сагласила да дозволи сезонским радницима да оду у иностранство чартер летовима које су организовали западноевропски пољопривредници, под условом да постоји договор с властима у одредишним земљама.
Потез Букурешта уследио је после декларације земаља ЕУ у марту да је снабдевање храном, питање националне безбедности и, према речима румунског амбасадора у Берлину Емила Хурезеануа, одлуке немачких министарства пољопривреде и унутрашњих послова о укидању ограничења путовања почетком априла, тако да су тамошњи пољопривредници могли да плате чартер летове за превоз сезонских радника из Румуније.Неколико дана касније, 9. априла, хиљаде радника из сиромашних села укрцало се на нискобуџетне летове на аеродрому у Клужу на северозападу Румуније.
Призори како 2.000 људи не држећи физичку дистанцу улази у претрпане аутобусе на регионалном аеродрому у време строгих мера ограничења изазвали су негодовање.Румунски министар саобраћаја Луциан Боде рекао је 14. маја парламенту да је између суспензије редовних летова услед пандемије 16. марта и 4. маја било 188 чартер летова са сезонским радницима из Румуније у Немачку, Холандију, Велику Британију, Италију, Белгију и Аустрију.
Клаонице у кризи
Избијање корона вируса у кланици у Биркенфелду на југоистоку Немачке 28. априла истакло је недаће источних Европљана на радним местима на западу континента. Око 200 Румуна заражено је ЦОВИД-19 и бар један од њих је на крају умро.Почетком маја појавила се вест о позитивним тестовима на корона вирус у холандској фабрици за прераду меса у којој ради 270 Румуна.Румунско министарство спољних послова 11. маја је саопштило да је 13 од 80 запослених Румуна који су били позитивни на тестовима на корона вирус у фабрици за прераду меса у Косфелду на западу Немачке, хоспитализовано са симптомима ЦОВИД-19.Постројење у коме су запослени Румуни и Бугари затворено је до даљњег.
Радник пролази поред улаза у компанију за прераду меса Вестфлајш (Westfleisch) у Хаму близу Косфелда у Немачкој, 10. мај.
Дојче веле (Deutsche Welle) цитирао је министра здравља покрајине Северне Рајна-Вестфалије Карла-Јосефа Лаумана (Laumann) који је сугерисао да је заједнички смештај у скученим просторима можда подстакао заражавање.
"Стотине су се разболеле у кланицама", рекао је 21. маја за РСЕ амбасадор Хурезеану. Он је навео "цео ланац" подуговарача који су преговарали о платама и смештају у име запослених. "Послодавци нису проверили услове живљења", рекао је он. "Само су платили по сату".
Хурезеану је рекао да из Румуније, Пољске и Бугарске долази 70 до 75 одсто од 300.000 страних радника који сваке године у Немачкој беру воће и поврће.
Откако се у марту пандемија проширила већим делом Европе, око 27.000 сезонских радника отпутовало је у Немачку да беру шпаргле и јагоде. Већина су Румуни, рекао је Хурезеану, затим Украјинци, Пољаци, Бугари и Чеси.
Он је истакао известан напредак.
Спроведене су провере да би се укинуло плаћање по килограм, уместо по сату, рекао је Хурезеану, а колективно здравствено осигурање је повећано са 70 на 115 дана.
"То је тежак посао и многи Румуни га раде већ дуги низ година, било да су директно запослени (на фармама) или преко посредника у Немачкој и Румунији", рекао је он.
Третирани као "робови"?
Стотине румунских радника протестовале су у Бону 19. маја због неисплаћених зарада и лоших услова рада, тврдећи да се према њима поступа "као према робовима" пошто је банкротирао један узгајивач јагода код којег су радили.
Истог дана покушавајући да неке од њих привуче кући, румунски министар пољопривреде Адриан Орос најавио је пакет од најмање 20 милиона евра за подршку младим пољопривредницима који су раније радили у иностранству.Орос је такође рекао парламенту да ће од 1. јуна влада повећати минималну месечну плату у пољопривредном сектору на 3.000 леја (620 евра) месечно како би убедила румунске мигранте да остану у земљи.
Неки од демонстраната у Бону су нашли посао на оближњим пољопривредним добрима, док су се други вратили у Румунију.
После избијања COVID-19 у кланицама у Немачкој, румунска министарка рада Виолета Александру (Alexandru) посетила је ту земљу 18. маја да би се лично упознала са ситуацијом. Она се састала с немачким министром рада Хубертусом Хајлом (Heilom) и министарком исхране и пољопривреде Јулијом Клокнер (Kloeckner). Два дана касније, 20. маја, после притиска немачких пољопривредних синдиката, немачка влада је саопштила да ће усвојити закон за уклањање подуговарача из процеса запошљавања. Тај потез, рекли су присталице мера, осигурао би боље услове сезонским радницима из земаља с ниским платама.
Хајл је навео "структуралне" проблеме у индустрији који захтевају дубоке реформе, указујући да је до 80 одсто радника у неким кланицама запослено преко подуговарача или чак преко под- подуговарача.
Очекује се да ће немачка влада изнети предлог закона којим ће захтевати да компаније директно запошљавају раднике укључене у клање или прераду меса, мада ће бити изузетака за мала занатска предузећа. Хурезеану, који је присуствовао састанку с високим званичницима немачких министарстава унутрашњих послова и пољопривреде да би разговарао о нацрту закона, рекао је да је то "радикална промена" закона.
"Били смо коаутори", рекао је он. "Направљен је на нашој патњи."
Румунски радници у сектор неге у пратњи полиције и обезбеђења стижу на железничку станицу бечког аеродрома 11. маја.
Други су скептичнији. Бивша министарка рада из опозиционих социјалдемократа Лиа Олгута Василеску (Vasilescu) 9. априла је ситуацију Румуније с мигрантским радницима поистоветила са "колонијом".
"Чујем да су се неки страни амбасадори ових дана били корисни", рекла је она, алудирајући на договоре о пуштању сезонских радника упркос мерама ограничења.Она је сугерисала да званичнике "више не занима борба против корупције или да ли имамо здравствене материјале да не бисмо умрли, већ њихове плантаже које више немају робове."
Василеску је рекла Румунија ставља у карантин Румуне који долазе из иностранства "државним новцем и, када се уверимо да су здрави, шаљемо их другима (у иностранство) тако да наше шпаргле остану у пољима, јер у сваком случају не продајемо оно што узгајамо, већ само увезено".Актуелна министарка рада Александру после посете Немачкој одбацила је такве оцене. "Румуни се већином не третирају као робови", рекла је она 27. маја, признајући да услови живљења и рада варирају.
"Пристојни услови су релативна ствар".
|