АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
16.06.2020.
ММФ: ПАЖЉИВО ТРОШИТЕ ОДОБРЕНЕ ПОДСТИЦАЈЕ, АЛИ ТРОШИТЕ КОЛИКО ВАМ ЈЕ ПОТРЕБНО
Фото: Pixabay 16.06.2020 ИМФ
Државе морају пажљиво да троше огромне финансијске подстицаје које су одобрени услед корона кризе, али би требале да троше онолико колико је потребно да би локалне привреде могле да се опораве и расту, казала је председавајућа Извршног међународног монетарног фондма (ММФ) Кристалина Георгијева.
Она је током обраћања на првој седници националних консултација које је организовала Италија казала да се свет суочава са глобалном кризом која није налик ни једној до сада.
"До краја 2020. године, 170 држава ће имати мању просечну зараду него на почетку године, док смо у јануару пројектовали позитивни раст за 160 земаља. Ово је драматични преокрет ситуације", наводи Георгијева.
Она је похвалила енорман одговор држава на кризу, десет хиљада милијарди долара у подстицајима до сада, али додаје да ће велики број земаља у развоју налази у лошој ситуацији.
Међународни монетарни фонд ће 24. јуна објавити нове процене еглобалног економског раста, за које наводи да ће осликавати тренутне изазове.
"У априлу смо пројектовали пад раста од три одсто у текућој години. Вероватно ћемо резултате ревидирати наниже на основу података који пристижу, а који нам говоре да је многим државама горе него што смо процењивали. Малом броју земаља иде боље него што смо очекивали, али их је недовољно да преокрену општи правац", навела је Георгијева.
Наводи да ће се дефицити повећавати, као и ниво општег дуга, што може довести до више банкротстава и незапослености, као и већег ризика од сиромаштва и неједнакости.
"Дигитал је велики победник ове кризе, а неки експерти кажу да да је пандемија убрзала дигиталну трансформацију за две до три године", додаје представница ММФ-а.
Према њеној оцени, да би се Европа економски опоравила, прво мора да смањи разлику у дигиталној сфери у односу на остале велике привреде, да инвестира у дигиталне вештине и инфраструктуру, попут дигиталне јавне управе који сада имплементира Естонија.
"Као друго, ово је јединствена прилика да настави свој пут ка зеленијем, на климатске промене отпорнијем расту... Имаћемо много нискоквалификоване радне снаге којој је потребан посао, због чега морамо инвестирати у радно интензивне програме који су истовремено 'зелени', попут сађења шума, термоизолације зграда и обнављање градских средина", каже Георгијева.
Трећи проблем на који она укзаује је успоравање напора у Европи за смањење сиромаштва и едукације, а додаје да без усмеравања на наведене проблеме Европа неће моћи да се избори са "најдраматичнијим економским обртом у историји".
|