АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
08.07.2020.
НАКОН ЗАРАДЕ ОД 12 МИЛИЈАРДИ У 2018, НЕТО ДОБИТ НАШЕ НАЈВЕЋЕ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНЕ КОМПАНИЈЕ У 2019. ПАЛА НА 2,5 МИЛИЈАРДИ ДИНАРА:СТРМОГЛАВИ ПАД ПРОФИТАБИЛНОСТИ ТЕЛЕКОМА ПОСЛЕ КУПОВИНЕ КОПЕРНИКУСА
Пише: М. Обрадовић 08. јула 2020.
Погоршање финансијских показатеља Телекома Србија у 2019. години последица је експанзије у претходној години, али тек треба видети да ли ће све компаније које је Телеком купио последње две године имати позитивне финансијске ефекте.
Фото: Зоран Спахић
За сада повећање дугова знатно превазилази приходе које су нове компаније донеле.
Укупни приходи групе Телеком Србија у 2019. години износили су 125,7 милијарди динара, што је 6,6 одсто више него 2018. године и скоро у потпуности су резултат раста прихода од мултимедијалних садржаја од 5,6 милијарди динара, пошто су приходи и од фиксне и од мобилне телефоније благо опадали.
Ово је први ефекат аквизиција кабловских оператера у претходне две године.
Оно што је много важније је то да је пословна добит компаније скоро преполовљена у односу на претходну годину.
Док је добит из пословања у 2018. износила скоро 12 милијарди динара (нешто преко 100 милиона евра), у 2019. години је износила 6,9 милијарди динара, односно нешто испод 60 милиона евра. Када се одузме губитак из финансијског дела биланса, који је повећан добрим делом због раста камата у прошлој години, добит пре пореза је достигла пет милијарди динара, што је скоро 2,5 пута мање од 12 милијарди из претходне године.
Када се након тога одузме порез, нето добит пада на 2,46 милијарди динара (нешто преко 20 милиона евра), наспрам 11 милијарди у 2018. години.
Како се наводи у финансијским извештајима Телекома Србија, након одузимања курсних разлика добит групе се смањује на око 800 милиона динара или свега 2,29 динара по акцији док је 2018. године зарада по акцији износила 12 динара.
ЕБИТДА (пословна добит пре трошкова амортизације, камата и пореза) износила је 48 милијарди динара или око 410 милиона евра, али су на њу утицале промене рачуноводствених стандарда.
Без тих промена ЕБИТДА, који је значајан показатељ вредности компаније износила око 360 милиона евра док је 2018. она износила 328 милиона евра.
Наспрам оваквог пада у профитабилности, пошто је принос на активу износио свега 0,5 одсто, налази се значајан скок у задужености компаније. Наиме обавезе групе су скочиле за годину дана са 152 милијарде на 260 милијарди динара.
Дугорочни кредити су повећани са 76 милијарди на 99 милијарди динара, а краткорочни кредити 30,8 на 45,3 милијарде динара, па је задуженост по основу кредита преко 1,2 милијарде евра. Када се дугови умање за готовину којом је Телеком располагао на крају 2019. нето задуженост је око 1,15 милијарди евра.
Ненад Гујаничић, из брокерске куће Моментум секјуритиз објашњава да је ово последица великих улагања у претходних годину, две.
"Пад профитабилности Телекома је у великој мери последица спроведених великих улагања у протеклих годину, две дана. Делимично је негативан утицај забележен и услед наставка тренда пада прихода у фиксној телефонији и стагнирајућег бизниса мобилне телефоније. Ово потоње је пословни тренд који је карактеристичан за читаву браншу, док ће пословни успех Телекома на средњи рок зависити пре свега од исплативости спроведених преузимања. Нико није очекивао резултате ових послова у првој години, али прилично боде очи мегаломанија приликом ових преузимања, нарочито ако се узме у обзир предисторија аквизиција ове компаније, као што је прескупо плаћен Телеком Српске и непотребно и скупо преузимање Дунав банке", оцењује Гујаничић.
Финансијско здравље Телекома ће у наредним годинама зависити од тога да ли су инвестиције биле исплативе, с обзиром да је коефицијент задужености Телекома Србије а.д. на крају прошле године износио 39,6 одсто, а уколико се рачунају и обавезе по основу лизинга које су укључене од прошле године након измена у рачуноводственим стандардима онда се рацио задужености пење на чак 45,9 одсто у односу на капитал предузећа.
"Једна од последица преузимања је значајан раст задужености, који свакако неће бити проблематичан ако се ове инвестиције покажу као исплативе. Међутим, ту треба бити прилично скептичан у погледу очекивања, нарочито ако се узме у обзир плаћена цена, али и генерална стратегија наступа компаније на тржишту (квалитет услуга у односу на конкуренцију, као и чињеница да се бројни премиум садржаји компаније емитују на ТВ станицама које би требало да су њена конкуренција). Најбољи показатељ дуга је однос нето дуга према ЕБИТДА који је на крају 2019. износио 2,80 што је прилично високо, али понављам не и драматично уколико би се спроведене инвестиције показале као оправдане", оцењује Гујаничић.
Прошле године Телеком Србија је на куповине и докапитализације потрошио скоро 200 милиона евра.
Највећа куповина била је кабловски оператер Radijus vektor за 10,2 милијарде динара, па затим Maskom, Telemark Systems, Exe Net и САТ ТВ Метеор, па куповина преосталих удела у фирмама GO4YU и HD WIN. Ипак највећу куповину је Телеком обавио 2018. када је пазарио Коперникус за 23 милијарде динара, како се води у њиховим финансијским извештајима.
Телеком је оператере куповао на рате, а краткорочни дуг је износио 8,4 милијарде динара, док су дугорочне признате обавезе за мултимедијалне садржаје 15,6 милијарди динара.
У прошлој години се није видео посебан ефекат ових инвестиција с обзиром да осим Телекома Српске и Телуса нико није уплатио дивиденде матичном друштву Телекома Србија.
Економиста Божо Драшковић, професор на Факултету за примењену екологију Футура и сарадник Института економских наука, истиче да је јавности непознато да ли је и ко је правио финансијске планове куповине тих предузећа и да ли је рађена анализа за колико времена би она требало да дају финансијске ефекте.
"Пошто је то непознаница, ја могу да сумњам да су ти планови уопште прављени и мањински акционари би требало да питају зашто нису. С обзиром на погоршање финансијске позиције Телекома, ако 2021. и 2022. не буде ефеката у смислу повећања пословних прихода, неко би требало да одговара, од управе која је то одобрила до оперативног менаџмента. Ми имамо болестан систем у коме су доминантни политички, а не економски фактори у понашању државних и јавних предузећа. И то је економска политика свих претходних власти, само се актери мењају. Нема одговорности у управљању јавним ресурсима", закључује Драшковић.
Недавно је Владимир Лучић, координатор за интернет и мултимедију Телеком Србија групе најавио да ће до 2023. године компанија вредети четири милијарде евра. Да подсетимо 2015. године приватизација је пропала јер нико није хтео да плати 1,2 милијарде евра.
Гујаничић истиче да је лицемерно говорити о вредности компаније, а већ годинама избегавати да се акције овог акционарског друштва листирају на берзи.
"Што се тиче потенцијалног вредновања Телекома, прилично је лицемерно да званичници компаније о томе уопште говоре када знамо да грађанима и радницима компаније већ осам година није омогућено да тргују тим акцијама, јер компанија одбија листинг на тржишту. Јасно је да је то у надлежности Владе Србије, али би свакако кредибилан менаџмент инсистирао да компанија буде на берзи и тиме покаже како инвеститори вреднују стратешке одлуке управе. Бојим се да би актуелно вредновање Телекома било кудикамо другачије од очекивања која у јавности износи управа па се самим тим компанија и даље не налази на тржишту", закључује Гујаничић.
|