АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
20.07.2020.
Економија: ФИСКАЛНИ САВЕТ ОЧЕКУЈЕ ПАД СРПСКЕ ЕКОНОМИЈЕ ЗА ТРИ ОДСТО
Након предузетих мера за спасавање привреде од последица корона кризе, нови изазови за економске власти су заустављање раста јавног дуга и исправљање великих неравнотежа у буџету, навео је данас Фискални савет, који очекује да би пад производње у 2020. могао да буде око три одсто.
Пише: ФоНет 20. јула 2020. 12.32
Илустрација Фото: Pixabay/Nattanan23
Здравствена криза се наставља, привреда је и даље у проблемима, а држава више нема толико расположивих ресурса за снажну интервенцију – тим пре јер се већ нерационално задужила и потрошила преко 600 милиона евра за исплату 100 евра пунолетним грађанима, истиче се у анализи Фискланог савета.
У таквим околностима Фискални савет очекује да би би пад производње у 2020. могао да буде око три одсто.
Дефицит буџета у 2020. биће рекордних 7 одсто БДП (око 3 милијарде евра), и то ако не буде новог програма помоћи привреди, док ће јавни дуг на крају године прећи ниво од 60 одсто БДП. На тај начин, у једној години се поништава сво умањење јавног дуга које је Србија постигла за скоро три године вођења уравнотежене фискалне политике.
Како се истиче, начелно одговорна фискална политика из претходних година, омогућила је држави да се снажно задужи и тако помогне привреди да преброди први налет кризе.
Савет упозорава да би фискална политика морала да се прилагоди новим околностима, што подразумева смањење дефицита у 2021. на око 2 одсто БДП да би се зауставио раст јавног дуга и вратила фискална стабилност, повећање државних издвајања за инфраструктуру и контрола раста пензија и плата у јавном сектору у 2021.
Фискални савет чак сматра да би оправдано било и потпуно замрзавање зарада.
Савет истиче да уколико у другој половини године поново дође до ригорозног ограничења кретања становништва и забране рада у одређеном броју привредних делатности, привредна активност ће се додатно умањити у односу на претходне прогнозе - па би пад БДП у 2020. у том случају био већи од 3 одсто и могао би износити око 5 процената.
Пад БДП Србије биће мањи од већине европских земаља пре свега због структуре домаће привреде, а не бољих економских политика. Јер, у Србији велики део домаће привреде производи основна, егзистенцијална добра за којима у овој кризи тражња није знатно пала (храна, кућна хемија).
Тако учешће пољопривреде у економији Србије износи око 7,5 одсто, што је више него двоструко веће учешће него у земљама региона чланицама ЕУ.
За разлику од Србије, привреде развијених европских земаља више се ослањају на производњу производа и услуга веће додате вредности (аутоиндустрија, машине и опрема, кућни апарати, туризам) за којима је у кризи снажно пала тражња. Због тога се у развијенијим земљама очекује осетно већи пад производње у 2020. него у Србији.
Фискални савет процењује да ће привредни пад у 2020. да доведе до смањења броја запослених за 30.000-50.000.
Савет такође сматра да учестала предвиђања државних званичника да ће просечна плата на крају 2025. достићи 900 евра нису била кредибилна ни пре ове кризе.
Евентуални нови пакет помоћи привреди морао би да буде далеко мањи од првог, селективан и привремен, наводи се у анализи Фискалног савета.
|