|
АРХИВА
| АРХИВА
|
|
10.09.2020.
ПОТРЕБНЕ ДОДАТНЕ МЕРЕ ЗА ОСНАЖИВАЊЕ ЖЕНА НА ТРЖИШТУ РАДА
Фото: Pixabay
Euractiv
Србија има законодавне одредбе које могу да помогну женама да се активније укључе на тржиште рада, али нема довољно јаке мере за спровођење тих прописа, оцењено је 9. септембра на вебинару о економском оснаживању жена у контексту пандемије, пише портал Euractiv.
Током пандемије се показало да рад од куће може бити једнако продуктиван, али се видело и колико је терет неплаћених послова и образовања деце код куће пао на жене, рекле су учеснице дискусије.
Јелена Жарковић, ванредна професорка на Економском факултету у Београду каже је да је стопа запослености жена у Србији 42 одсто, док је просек у ЕУ 67 одсто, а у скандинавским земљама та стопа је чак 80 одсто.
Такође је указала на малу разлику стопе засполености жена и мушкараца у скандинавским земљама, око 3-4 одсто, јер су, како је казала, те државе пре више деценија препознале да ако желе да једнако ангажују жене и мушкарце на тржишту рада морају да понуде низ услуга које ће помоћи женама, пре свега услуге бриге о деци.
Запосленост жена је најмања управо у периоду када деца имају до три године и тада им је потребна највећа подршка.
Жарковић је истакла да жене у Србији у просеку имају виши ниво образовања и да ако се тај ресурс не користи довољно за последицу има мањи бруто домаћи производ.
Мање ангажовање жена на тржишту рада значи веће трошкове друштва у виду већих социјалних накнада, дечијих додатака, накнада за незапосленост, социјалне помоћи, али и пропуштене зараде и мањи износ пореза и доприноса на те зараде, што на крају значи и мањи БДП.
Жарковић је рекла да је позитивна последица кризе изазване пандемијом корона вируса то што су послодавци увидели да запосленима могу да понуде флексибилне форме рада и да радници могу да раде од куће и буду једнако продуктивни.
Иако та могућност већ годинама постоји у закону о раду, додала је, та могућност се слабо користила али су послодавци сада били приморани на то.
Могућност флексибилног рада ће помоћи женама да ускладе посао и приватни живот, рекла је Жарковић на вебинару који су организовали Делегација ЕУ и Центар за европске политике.
Катарина Иванковић Кнежевић, директорка у Генералном директорату Европске комисије за запошљавање, социјална питања и инклузију, рекла је да би она била опрезна када се говори да ће флексибилни облици рада помоћи женама у ускладјивању пословног и приватног живота, јер то може довести жене у позицију да се надју у замци јер ће сви кућни послови и брига о деци спасти на њих.
Иванковић Кнежевић је рекла да Директива ЕУ о успостављању равнотеже између професионалног и приватног живота предвидја најмање 10 дана очинског одстуства у време родјења детета и право на четири месеца одстуства родитеља ради неге детета, од чега је два месеца непремостиво, односно мора да их користи отац.
Циљ Директиве је да се подржи веће учешће жена на тржишту рада, флексибилније радне аранжмане и коришћење породиљског одсуства оба родитеља, а све земље чланице морају да се ускладе са тим документом до 2022. године.
Доскорашња Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић изјавила је да Србија има Закон о забрани дискриминације у којем је већина ствари из Директиве ЕУ већ дефинисана тако да неће бити већих потешкоћа у том погледу, већ у примени.
Јанковић је рекла да су потребне јаче мере за подстицање веће улоге жена на тржишту рада, као што је флексибилно радно време, али да треба водити рачуна да не додје до смањења пензија.
Јанковић је рекла да, иако у Србији постоји могућност да очеви равноправно користе одсуство ради неге детета, то се у праски веома ретко користи.
|
