АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
16.09.2020.
ШТА ДОНОСИ НОВИ МИНИМАЛАЦ? ЋУЛИБРК: МОГУЋА ОТПУШТАЊА, СМАЊЕЊА ЗАРАДА...
16.09.2020. АУТОР: N1 Београд
Недавно усвојена одлука којом је минимална цена рада у Србији повећана на 32.126 динара доноси нове ризике у крхкој економији Србије. Док из Покрета потрошача упозоравају да је овај износ испод сваког минимума за задовољење потреба из потрошачке корпе, главни уредник НИН-а Милан Ћулибрк сматра да је кључно питање - којим се ми то пословима бавимо кад за запослене не можемо да обезбедимо зараду од 270 евра.
Према речима Петра Богосављевића из Покрета потрошача Србије, о достојанственом животу не може се говорити уз примања загарантована минималцем и да стручне анализе говоре да је породици потребо око 100.000 динара да би се достојанствено живело.
Он је указао и да минимална потрошачка корпа треба да задовољи минималне потребе трочланог домаћинства у исхрани, становању, одећи... "Податак да исхрана и становање износе преко 70 одсто потрошачке корпе, а остало одлази за друге потребе, говори да се ради о преживљавању. Овако дефинисана минимална зарада испод је егзистентног минимума", каже Богосављевић за Н1.
На питање да ли је "у земљи највећег раста" овакав минималац бинго за запослене или мућак, Милан Ћулибрк, главни уредник НИН-а за Нови дан каже да зависи из ког угла се гледа.Он сматра да су током преговора са послодавцима, синдикати тражили да се изједначи минимална цена рада са минималном потрошачком корпом, што стварно није реално и да је то требало да траже "у нека боља времена".
За минималну потрошачку корпу иначе потребно је 5.000 динара више од новоусвојеног минималца. У њој је више од 30 артикала неопходних за живот трочлане породице. Податак да је у њој за месец дана само око килограм и по меса говори колико је она скромна, истиче Богосављевић.
"Повећање вече од 6,6 одсто тешко да би имало економско оправдање, јер у следећу годину улазимо са истим БДП-ом као и прошле године", каже Ћулибрк и додаје да је 6,6 одсто "значајан раст ако вам све остало стоји".
Он истиче да није спорно и да је свима јасно да за живот није довољно 32.000 динара, кад погледате рачуне за превоз, комуналије, инфостан, телефон, али да је кључно питање шта је са послодавцима за које ће 32.000 динара бити превелика зарада због које ће да размишљају да отпусте део радника.
На питање да ли то значи да ће се повећати сива економија, отпуштања, или ће доћи до сманења зарада, Ћулибрк наводи да ће "неко применити прву, неко другу, а неко трећу опцију.
"Ако послодавац не може од бизниса да обезбеди примања од 270 евра реално и не треба да се бави бизнисом. Ако плата запосленом не може да буде 300 евра да покрије потрошачку корпу од 36.000 поставља се питање чиме се ми бавимо ако не можемо у тим пословима да добацимо до веће зараде за запослене", рекао је Ћулибрк.Он је нагласио да би држава, као што то чини сваки послодавац кад планира бизнис за следећу годину, да размишља да ли ће купити нову машину, да ли ће запослити нове раднике и рачуна колико ће да га то кошта.
"Код државе наше од тога нема појма, годинама се није водило о повећању минималне цене рада и сада за две године имамо кумулативно повећање 18-19 посто миминамлне цене рада, а за те две године све што као економији створимо неће бити веће ни четири посто", каже Ћулибрк.
Додаје и да ми осам година слушамо о томе како ће нам за годину две бити боље него што је данас и онда лакше подносимо оно што је данас, и да то пролази јер се на изборима 20. јуна видело да могу да се убеде људи да им је много много боље, да је златно доба, да се никад није боље живело у Србији. "Али они које још није посетио Алцхјамер памте време Анте Марковића када је плата била већа од хиљаду немачких марака", наглашава Ћулибрк.
"Овде имамо стручњаке за спиновање и маркетинг и за креативно тумачење наше стварности...Представља нам се живот да је много бољи него што јесте и многи у то поверују", рекао је.
Додатно га, каже, унеспокојава пракса која постоји да многи послодавци који не могу ни овај минималац да испалте запосленима дају 30.000, а онда им у кешу запослени враћају или 5 или 10.000 динара.Он је рекао и да је ове године државила направила велики проблем и да има огроман дефицит у државној каси. "Открићу вам малу тајну, ових дана се спрема нови ребаланс буџета, имаћемо минус већи од три милијарде евра, а биће направљен уз смањење издатака за капиталне инвестиције", истакао је.
Критиковао је и одлуку државе да уместо у инфраструктуру улаже у изградњу Националног стадиона, на пример.
Сматра и да задуживање само по себи није проблем, али да јесте оно за шта се задужујете. "Проблем је ако позајмите новац као породица, да ли ћете са тих 100 евра отићи кафану и слупати их на музику у време пандемије или ћете са 100 евра вратити дуг 50 евра који сте позајмили а за 50 попуните фрижидер. Наша држава ће то потрошити на музику, у томе је проблем", рекао је Ћулибрк.
|