АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
26.01.2021.
ХОЋЕМО ЛИ СВИ БИТИ СЕЗОНЦИ? ПРОШИРИВАЊЕ ДЕЈСТВА ЗАКОНА О СЕЗОНСКОМ РАДУ
Марко Милетић · 26.01.2021.
Фото: Марко Милетић / Машина
Раније најављене измене и допуне закона о сезонском раду би ускоро могле да се нађу пред Владом, а сезонци би могли да постану и грађевинци и угоститељи. У радној групи која је задужена за израду овог нацрта постоје велика неслагања између представника власти и послодаваца с једне стране и синдиката с друге стране.
Крајем прошле године министарство за рад је формирало "радну групу за припрему нацрта закона о изменама и допунама Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима". Основни задатак ове радне групе је да до краја марта припреми измене и допуне тзв. Закона о сезонцима.
Како сазнајемо од наших извора из синдиката, ресорно Министарство је решено да се овај предлог нађе пред Владом већ у априлу, а по већ устаљеном обичају када су у питању закони који се тичу регулисања питања рада главни партнер је НАЛЕД.
Представници овог удружења послодаваца су део радне групе која ће се бавити овим законским предлогом, а како стоји у решењу о образовању овог тела у које су новинари Машине имали увид, НАЛЕД ће "радној групи пружити стручну, финансијку и административно-техничку подршку".
Из власти и НАЛЕД-а су се и раније могле чути намере о проширивању дејства закона о сезонском раду на још неколико области. Наиме, како стоји у важећем закону, он се сада односи на рад на појединим пословима у пољопривреди, шумарству и рибарству, а уколико власт истраје у својим намерама и измене и допуне буду усвојене дејство овог закона би могло бити проширено и на одређене делатности у туризму и угоститељству, грађевинарству, кућним и помоћним пословима и креативним индустријама.
Усмени уговор између послодавца и радника, који је поред свих противљења и критика ипак унет у овај закон 2018. године, остаје начин регулисања сезонског рада, међутим судећи према радним документима у будућности би послодавци могли да буду и физичка лица и то у секторима пољопривреде и код кућних послова. Првенствено питање које се овде отвара јесте на који начин би инспекције могле да контролишу рад послодавца који је физичко лице и нарочито уколико ангажовани радник/ца посао обавља у стамбеном простору послодавца.
Из НАЛЕД-а су за Машину рекли да је основна "интенција проширења закона да се радницима који сада раде на црно, обезбеде права у складу са међународним стандардима". Синдикални представници са којима смо разговарали овакве измене са друге стране оцењују као "озакоњење рада на црно".
Поред односа према правима радника један од важнијих разлога за овако супротстављене ставове је и питање опорезивања зарада сезонских радника. Предлагачи измена сматрају да би се проширивањем дејства овог закона много више новца слило у државни буџет. Међутим, синдикати и стручњаци за радно право сматрају да је то само погодовање послодавцима пошто би се много више новца од пореза прикупило уколико би ангажованим радницима била понуђена нека друга форма уговора, рецимо уговор о привременим и повременим пословима.
Фото: Немања Јовановић / Камерадес
Дугачак списак сезонаца
У радном документу који би требало да послужи приликом израде измена и допуна закона о сезонском раду, у који су новинари Машине имали увид, побројани су неки послови које би нови сезонци могли да обављају.
Пре свега ту су чување деце и старијих лица, чување и шетња кућних љубимаца као и послови чишћења и одржавања. Истина, већина људи који обављају ове послове нису уведени у правни систем, ипак остаје питање на који начин ће се регулисати њихова права и обавезе имајући у виду да би њихови будући послодавци могла бити и физичка лица.
Поменути документ за туризмам и угоститељство набраја неке од основних делатности ове гране. Додуше говори се о "помоћним радницима" на пословима: шанкера, конобара, кувара, собарица, аниматора, хостеса ... Остаје да се види како ће бити регулисана контрола послодавца у пракси - да ли би нпр, поред једног "главног" конобара са сигурнијим уговором сви други могли да се смењују на позицијама помоћног особља који се регулише усменим уговором?
Поједини послови који су се нашли на овом списку, а које према предлагачу обављају неквалификовани физички радници, стварају посебну стрепњу код синдиката. Поред низа делатности за које се ретко ангажују посебни радници већ их присутни људи на градилишту обављају као део стандардног процеса рада, у будућности би послодавци као "сезонске раднике" под изузетно флексибилним условима могли да ангажују и људе за рад на пословима које синдикати сматрају ризичним.
То су пре свега "ручни ископ земље са подградом и без ње и ручни ископ земље у каналском ископу са подградом и без ње". Познаваоци грађевинске струке сматрају да су ово неки од најопаснијих послова у грађевини и да највише радника, осим од пада с висине, гине управо приликом обрушавања земље. Да ли послодавац може адекватно да упозна радника са процесом рада и заштитом на раду за овакве послове уколико је тог радника ангажовао на пар дана?
Најављене измене и допуне закона о сезонцима отварају много питања, а уколико буду донете овај закон ће обухватити велики број радника и радница који ће, претпоставља се, добити могућност да буду уведени у легалне токове, али и у крајње флексибилне радне односе који на генералном нивоу додатно доводе у питање радна права.
|