АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
31.05.2021.
ДЕЦА СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ И КОВИД ШКОЛА: НИЈЕДНО РЕШЕЊЕ НИЈЕ БИЛО ДОБРО
Нова економија 31.05.2021
Скоро 80 одсто родитеља и наставника сматра да онлајн настава није била примерена ученицима са сметњама у развоју, показало је истраживање портала Нова економија. Међу кључним проблемима са којима су се ученици, њихови родитељи и наставници суочавали током наставе у пандемији, предњачи недостак опреме (то је навело 27 одсто испитаника) и недовољна информатичка писменост да би се пратила настава на даљину (26 одсто).
Сваки пети анкетирани је истакао да је било тешко испоштовати епидемиолошке мере, а сличан проценат је навео да материјали које су добијали нису били прилагођени овим ђацима.
"Ниједна солуција није била добра. Ако долазе у школу ниједна мера не може да буде испоштована, тако да су и остала деца и ми угрожени. Ако остану код куће, губе, јер ниједан вид наставе са том децом није изводљив. Родитељи који раде не могу стално остају код куће са децом. Нико није имао решење, ни слуха, па смо дошли до тога да се родитељи љуте на дефектологе што с правом страхују за своје и здравље своје деце ако неки ученици не поштује мере, а дефектолози се љуте на директоре што балансирајући и не желећи ником да се замерају, не предузимају ништа да реше проблеме.Деца највише испаштају у сваком случају", истиче наставник који је учествовао у анкети нашег портала.
Међу коментарима су и запажања родитеља да је "онлајн настава постојала само на папиру, а у стварности је дете било кући без наставе", те да "дете које се школује по ИОП-у не може да прати ниједан вид наставе сем индивидуалне и то у директном контакту због специфичних сметњи".
Због скраћених часова нека деца су више времена проводила у боравку где је већи епидемиолошки ризик, а мање стимулативно окружење и нема циљаног рада дефектолога.
"Потпуно је бесмислено скратити часове на 30 минута, јер тешко можете квалитетно да распоредите време тако да настава буде интерактивна", сматра један учесник анкете.
Родитељи су указали и на проблем да је овим ученицима неопходна социјализација и да је, без обзира што су се неки наставници трудили да организују наставу, деци са сметњама у развоју недостајало да иду у школу и виђају своје другове. Наставник који предаје практичну наставу каже да су онлајн часови извођени тако што су ђаци добијали видео-снимке, али ученица са сметњама у развоју не зна да користи материјал па се очекивало да родитељи буду највећа подршка. Његов утисак је да нису били.
Међутим, има и оних који су похвалили пожртвованост родитеља без чије помоћи не би успели да реализују наставу, а међу, додуше ретким, позитивним утисцима је коментар наставника да је онлајн настава "омогућила занимљиве начине вежбања градива, а у директном видео-састанку смо читали саставе, певали, рецитовали и причали о доживљајима у време пандемије".
У анкети је указано да многа деца са сметњама у развоју потичу из породица лошијег материјалног стања па не могу да прате онлајн наставу.
Бранка Рогановић, дефектолошкиња у Средњој занатској школи у Београду, слаже се са да је и на ученике и за наставнике најтежи рад на даљину.
- Наша деца у првој години имају 18 часова праксе, а то је неизводљиво да се ради на даљину. Само 20 одсто деце је могло да користи Гугл учоницу. Многи наши ученици немају техничких могућности за онлајн наставу, немају паметне телефоне, рачунар, интернет... Дефинисани су стандарди наставе на даљину које не можемо да испунимо. Ми наставници смо се трудили, слали деци материјале, некима чак и поштом када један период није било наставе у школи. Од почетка другог полугодишта смо се вратили. Учионица је наше царство. Када су у школи имају већу мотивацију, деци је веома битна социјализација, да се друже. За њих је најбитнија интерактивна настава - наводи Рогановић за портал Нова економија.
В. С.
|