АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
04.11.2021.
БЛИЦ / ВЕСТИ / БЕОГРАДСРБИЈИ НЕДОСТАЈУ АНЕСТЕЗИОЛОЗИРистић: ОПЕРИШУ СЕ САМО НАЈХИТНИЈИ СЛУЧАЈЕВИ, МЛАДИ ЛЕКАРИ ИЗБЕГАВАЈУ ОВУ СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈУ
РТС 04.11.2021. 08:59
ФОТО: ПЕТАР МАРКОВИЋ / РАС СРБИЈА
Пандемија је донела највећи притисак пацијената на здравствени систем, недостатак појединих лекара специјалиста, али и медицинског особља уопште. Због природе вируса, највише се осетио недостатак анестезиолога. Доктор Арсен Ристић, продекан на Медицинском факултету у Београду каже да су млади лекари више заинтересовани за неку врсту специјализације у којој могу да интергришу клинички посао и неку врсту интервентне или хируршке гране, док је анестезиологија тежак посао који често није довољно препознат.
Ако нисте хитан случај, тешко да ћете ових дана доћи на ред за планирану операцију. Велики број медицинског особља је ангажован у ковид зонама, а посебно анестезиолози. До сада неопходни у операционој сали, интензивној нези, а од прошле године и у близини најтеже оболелих од ковида.
Предраг Стевановић, професор Медицинског факултета, каже да за 35 година стажа никада оволико није радио. Исцрпљен је и физички, и ментално.
- Морам да кажем да су једако оптерећени сви, али бих морао да издвојим анестезиологе који раде са најтеже оболелим пацијентима. По неким стандардима на два до пет пацијената иде један анестезиолог, а сада рецимо у "Драгиши Мишовић" на 10 пацијената иде један анестезиолог, а у ковид болницама на 35 пацијената што је недовољно - наводи Стевановић.
Додаје да има утисак да нико осим њих који тамо радимо нема појма како је то.
Све установе анестезиологе шаљу у ковид болнице. У евиденцији Националне службе за запошљавање тренутно су незапослена 552 лекара, а међу њима пет анестезиолога.
- Од марта прошле године запослили смо 668 лекара опште праксе, затим 23 радиолога, 17 кардиолога. Поред њих имамо и медицинске сестре - 1.130 њих, од чега је њих 926 запослено у овом периоду - наводи Синиша Кнежевић, заменик директора Националне службе за запошљавање за Београд, пише РТС.
ФОТО: ЂОРЂЕ КОЈАДИНОВИЋ / РАС СРБИЈА
Клинички центар Србије ове и прошле године расписао је конкурс за посао у ковид болницама, а највише су тражени анестезиолози. Ипак, мало њих се пријавило, тврди професор Стевановић. Многи су и пре пандемије одлазили у иностранство.
- Сада у ковиду радници добијају веће плате, али кад ковид престане то ће се вратити на старе плате, али када би се повећале плате не би нико одлазио из земље и брзо би се нашли медицински радници за установе где фале - објашњава професор Стевановић.
Много пута смо чули да нам треба више респиратора, а мање се прича о томе да нам треба више анестезиолога. Јер, машине које одржавају пацијенте у животу не раде саме. У ковид болницама најпотребнији су анестезиолози. А они, ем су исцрпљени, ем их нема довољно.
Ристић: Анестезиологија тежак посао који често није довољно препознат
Доктор Арсен Ристић, продекан за последипломске студије Медицинског факултета у Београду каже за РТС да су млади лекари, како у Србији тако и у свету, више заинтересовани за неку врсту специјализације у којој могу да интергришу клинички посао и неку врсту интервентне или хируршке гране, док је анестезиологија тежак посао који често није довољно препознат.
Доктор Ристић истиче да је интересовање за специјализације увек велико, али да број места и дистрибуцију специјализација одобрава Министарство здравља на захтев установе где су запослени лекари који су се пријавили за специјализацију.
"Има више начина да се дође до специјализације. Први је да добијете радно место као клинички лекар и онда се према потребама саме установе изборите да будете упућени на специјализацију", објашњава Ристић.
Истиче да се Министарство здравља, које одобрава специјализације, увек труди да већим бројем места стимулише гране које недостају: "Медицински факултет се труди да обезбеди квалитетну наставу, да програми едукације за дефицитарне гране буду адекватни и атрактивни".
Истиче да је заједнички посао Министарства здравља и Медицинског факултета да се више улаже у гране које недостају, што се, тврди, и сада ради.
- Оно што се последњих година драматично разликује у односу на претходни период је опрема са којом можете да радите и услови у којима лекари раде. Без обзира што је потпуно јасно да су приходи у Србији нижи од прихода лекара било које специјалности у Западној Европи или Америци, нигде нећете имати већи квалитет живота него у својој земљи - сматра Ристић.
Наглашава да је најважнији амбијент у којем се људи добро осећају, окружење у којем могу да уче и напредују и средина у којој ће бити признати, што, како каже, лекари никада неће имати у иностранству.
|