АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
19.11.2021.
ЗАНИМАЊА СА КОЈИМА У СРБИЈИ ОДМАХ ДОБИЈАТЕ ПОСАО
БИЗНИС Аутор:Данило Савић 18. нов. 202110:42 > 19. нов. 2021 07:34
Фото: Shutterstock
Доставу раде Узбекистанци, грађевину Турци, аутопутеве Кинези, а док читате ове редове неки наши грађани чекају у реду за визе и радну дозволу како би напустили земљу. Амбијент у којем живимо довео је до дефицита на тржишту рада, па све ређе можемо да нађемо доброг аутомеханичара, водоинсталатера, тапетара, али и програмера који ће одржавати сајт фирме у којој радимо. Србија је постала празна, а радна места остају непопуњена што ће дугорочно створити огромне проблеме свих грађанима.
Премијерка Србије Ана Брнабић недавно је изјавила да је највећи недостатак привреде наше земље недостатак радне снаге, те да би једно од потенцијалних решења за овај проблем могао да буде реформа образовања како би се одговорило на захтеве тржишта рада. Радника је све мање, док послове и радна места попуњавају људи из азијских земаља.
Милош Турински из Инфостуда подсетио је за Нова.рс да на тржишту рада већ извесно време постоји нешто што се зове паралелно тржиште рада.
"Са једне стране имамо послове где постоји одређени дефицит на тржишту, а са друге постоје послови где постоји велика понуда и тражња. Када је реч о дефициту, он је усмерен на два поља: прва је област ИТ коју не можемо да заобиђемо, а друго су занати и послови за које не треба висококвалификована радна снага", рекао је Турински у својој изјави за Nova.rs.
Он је нагласио да не постоји прецизни подаци колико радника недостаје у ИТ сектору, али да би према грубој процени, између 15.000 - 30.000 људи покрило српско тржиште.
"Нема ниједног званичног податка државе, али процене су да је потребно између 15.000 И 30.000 програмера да би се попунило тржиште. Са друге стране, нама недостају занатлије и већ одређено време имамо увоз радника из иностранство како би се попунило наше тржиште. Највише смо кренули са увозом за курире и достављаче, почели смо да доводимо људе из Узбекистана који раде доставу широм града. Што се тиче грађевине, то нам раде Кинези и Турци, а како сам могао да чујем, председник општине Аранђеловац је најавио да ће се увозити радници из Непала и Шри Ланке за неке послове у овом месту. Једноставно, нама хронично недостају занатлије и грађавинци И мислим да ћемо их све више увозити", подвукао је Турински и додао:
"Људи су давних дана отишли у иностранство јер су много боље плате и бољи стандард. Са друге стране, имамо недостатак жеље код младих да се школују за ова занимања, те да се усмеравању у том правцу. Млађе генерације више су дигитално усмерена, па су им ово архаична занимања. Поред овога, постоји и радници који су пасивни јер не траже нова занимања, а на старим нису баш задовољни", закључио је Турински.
Недостаје нам 60.000 грађевинских радника
Потпредседник Грађевинске коморе Србије Горан Родић рекао у изјави за Нова.рс да Србији недостаје велики број радника.
"Нема људи, нико се не школује, доводе се са стране. По нашим проценама још око 60.000 грађевинских радника би могло да се запосли а њих нема", казао је Родић.
Додаје да недостају све врсте грађевинских радника - зидари, тесари, армирачи, грађевински инжењери, због чега запошљавамо странце.
Дефинитивно један од разлога зашто имамо мањак радника је тај што су изузетно ниске плате за ову област, где просек износи око 45.000 динара. Када узмемо у обзир сатницу од 10 сати која је просечна у овој области, као и лоше временске услове за грађевинце, оваква плата представља пре милостињу него накнаду.
Доставу хране раде Узбекистанци
"Стално нам фале радници, нема довољно кандидата из Србије, зато сам морао да запослим 22 Узбекистанца", рекао је за Нова.рс Стефан Шурлан из компаније Инсако рент и пожалио се да је јако тешко наћи доброг радника.
"Око 30 јуди се јави на разговор за посао, а од тог броја око 30 посто се и не појави на разговору. Проблем је и у томе да су све лошији кандидати. Понашају се као да су дошли на плажу или желе да раде само по три-четири сата. Нама би се исплатило да нађемо раднике овде, а не да плаћамо додатне трошкове и авионске карте и радне дозволе Узбекистанцима. Не можемо да нађемо раднике у Србији, покушали смо да доведемо и раднике из Ниша и Крушевца, неће људи да раде", рекао је Шурлан.
Фале и камионџије, на Западу плата четири пута већа
Према проценама у Србији недостаје више од 6.000 камионџија, а један од разлога зашто их нема јесте што се у Европи ово занимање плаћа четири пута више него у нашој земљи.
Славољуб Јевтић, председник Националне асоцијације шпедитерских друштава и агената ПУ "Транспорт и логистика" подвукао је да је главни мотив за одлазак плата.
"То се посебно односи на доставу и дистрибуцију. Код нас је просечна плата у дистрибуцији од 400 до 500 евра. То што зараде наши возачи који развозе храну по градовим и околини, то напољу иде и до 2.000 евра нето. Реч је о калкулацији да могу да зараде више него овде, а опет рачунају и на то да могу да се врате кад год хоће у Србију, јер је потражња огромна и стално су расписани конкурски за возаче. Одлазе не само млади људи, ту су и млади људи средњих година који оставе породице у Србији и оду у иностранство да би зарадили", објаснио је Јевтић.
|