Пошта Србије је током 2020. године са радницима закључила чак 1.818 уговора о обављању привремених и повремених послова за радна места која нису била привременог карактера.

Машина

12.01.2022.

Фото: Марко Милетић / Машина

Како се наводи у извештају Државне ревизорске институције објављеном последњег дана 2021. године Пошта је потписивањем великог броја уговора о обављању привремених и повремених послова за делатности које нису привременог карактера и које су обављане дуже од 120 дана, често и током целе године, кршила Закон о раду.

Државни ревизори су утврдили да се руководство Поште оглушило и о Закон о буџетском систему пошто је број радника ангажованих на основу ПП уговора премашивао 10% запослених колико је овом јавном предузећу одобрила Комисија за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава.

У извештају су наведени и послови за које су радници били ангажовани на основу ПП уговора, а из тог списка је јасно да су то радне позиције без којих редован рад Поште није могућ. Међу тим делатностима су: сортирање и отпрема пошиљака у међународном саобраћају, пријем, припрема и достава поштанских пошиљака и пријем, припрема и достава свих врста експрес пошиљака - укратко, то су поштари.

Осим што раднике чине јако несигурним и зависним од послодавца ПП уговори су и "скупи" што се види и из приложене табеле у извештају. Пошта је издвојила нешто више од 140 милиона динара за накнаде на основу уговора са физичким лицима, а од тога нешто више од 90 милиона одлази на ПП уговоре.

Фото: Андраш Јухас / Машина

Две године након штрајка ситуација у Пошти није боља

Један од захтева радника Поште током штрајка који су организовали пре нешто више од две године се односио на обезбеђивање већег броја директних извршилаца како би се смањио притисак на поштаре. Њихов предлог тада је био да се то уради тако што би се за стално запослили они који су на ПП уговорима. Извештај ревизора показује да до тога није дошло, а међу радницима се прича да је извршитеља сада и мање док је ново руководство предвођено Зораном Ђорђевићем наставило са праксом запошљавања партијских кадрова у администрацији.

Главни захтев штрајка који је започет током зиме 2019. године, који сте могли да пратите на порталу Машина, је био да се просечне зараде у Пошти доведу на ниво просечне републичке зараде. Судећи по недавним изјавама синдикалних представника ни до тога није дошло.

Председник Синдиката радника поште Слога, Стефан Митровић, је за Нову економију рекао да је просечна зарада на нивоу предузећа за октобар 2021. износила 53.817,38 и била је око 20 одсто мања од републичког просека. Зараде оних радника за чије ангажовање Пошта користи ПП уговоре су испод просека у овом јавном предузећу.

"Просечна плата возача је 51.084,29, достављачи (поштари и курири у пост еxпресу) кући носе 46.765,04 месечно, шалтерски радник 49.039, 68, а радници на пословима прераде поштанских пошиљака 48.711,66", рекао је Митровић за Нову економију.

По свему судећи, радници Поште на почетку 2022. године не живе ништа боље него крајем 2019. када су нам причали о лошим условима рада и тешком материјалном положају.

М.М.

Извор