Фото: Pixabay

14.01.2022. 09:40

Нова економија

Када су представници Владе Србије након великог штрајка просветних радника 2015. ставили потписе на споразум са синдикатима образовања, у члану три тог документа је писало да ће Влада, уз учешће синдиката, припремити посебан закон којим би се дефинисале плате свих запослених у јавном сектору, а који би се примењивао од 1. јануара 2016. Од тада је увођење платних разреда више пута одлагано, а најновије померање рока за 2025. годину министарка државне управе и локалне самоуправе Марија Обрадовић образлаже пандемијом и борбом за економски раст у време пандемије.

"Реформе зарада у јавном сектору имају импликације по буџет, а према искуству из других земаља, такве реформе су дугогодишње и захтевају додатну масу у буџету", рекла је Обрадовић, поручивши да уређење система плата и даље остаје стратешко опредељење државе.

Представници Фискалног савета пак сматрају да је померањем рока за увођење новог система зарада Влада имплицитно признала да од ове реформе одустаје.

У закону о платама у јавном сектору који је усвојен пре четири године, али није у примени баш због платних разреда, стоји да њиховим увођењем никоме плата неће бити смањена. То значи да нема нових пара, нема прерасподеле, ни могућности да се платни разреди уведу, коментарише ново одлагање Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Војводине.

Нису само 2015. просветари штрајковали тражећи да сви запослени у јавном сектору са истом стручном спремом буду једнако плаћени. Увођење платних разреда, са акцентом да буду праведни, био је кључни захтев у свим досадашњим протестима синдиката образовања, али су уместо тога добијали само скромне секторске повишице.

ЗАПОСЛЕНИ У ПРОСВЕТИ У НОВУ ГОДИНУ УЛАЗЕ СА ПОВИШИЦОМ ПЛАТА ОД 7%. ТО ЗНАЧИ ДА ЋЕ НАСТАВНИК СА СЕДМИМ СТЕПЕНОМ СТРУЧНЕ СПРЕМЕ ДОБИТИ УВЕЋАЊЕ ЗА 4.343 ДИНАРА, ОДНОСНО СТАРТНА ПЛАТА ЋЕ МУ БИТИ 66.393 ДИНАРА

Просветари су се платним разредима највише приближили у јесен 2018. године, када су, такође после штрајка, добили обећање да ће им плате у наредне две до три године порасти за око 35 одсто, те да ће око 58.000 запослених моћи да рачуна на стартну позицију у деветом платном разреду. Ни од тога није било ништа.

"У претходне три године плате у просвети номинално су увећане за око 25 одсто, а кад узмемо у обзир и инфлацију, реално повећање од краја 2018. до краја 2021. износи око 16 одсто. То је можда из угла запослених било недовољно, али више од тога буџет би тешко издржао", каже за Нову економију Марко Милановић, специјални саветник из Фискалног савета.

Он указује да просвета запошљава највећи број људи у јавном сектору (преко 150.000 људи рачунајући предшколско и високо образовање) па свако повећање плата у том систему има велике буџетске импликације.

Обећање о расту плата од 35 одсто кроз свега три или чак две године у старту није било реалистично, тј. могло се десити само ако би се готово замрзле плате у другим важним деловима попут здравства, војске, полиције, што не би било економски оправдано - истиче Милановић.

Подсећа и на други проблем преговора из 2018. кад су просветни синдикати захтевали да наставници буду у деветој платној групи, како би добили боље распоне плата. Међутим, наш саговорник каже да висина нове зараде (самим тим ни релативни паритет) не може да се изведе само из вредности коефицијената, већ да пресудну улогу има висина основице.

И ВРЕМЕ И ПОЛИТИЧКА ВОЉА

Милановић објашњава да вредност коефицијента јесте важна, али се не може посматрати изоловано.

"Влада је, рецимо, могла да прихвати да комплетно наставно особље у школама буде сврстано у девету платну групу, али да после тога донесе одлуку да основица за исплату зарада буде ниска, на пример 15.000 динара. То би резултирало новом платом наставника од око 60.000 динара, што би било чак и мање него што сада примају. А онда би се погоршали и други параметри зарада у јавном сектору", објашњава он.

Наиме, све платне групе од прве до девете морале би се "нагурати" у распон између минималне зараде и 60.000 динара, што би резултирало њиховом изразитом компресијом. Због тога је Фискални савет од почетка заступао став да је најважније да се основица што више приближи минималној заради, а да се онда разумније дефинишу коефицијенти.

Међутим, преговори Владе и синдиката водили су се искључиво о коефицијентима, због чега је читава реформа од почетка постављена погрешно, тврди стручњак из Фискалног савета.

ОДНОС ИЗМЕЂУ НАЈНИЖЕ И НАЈВИШЕ ПЛАТЕ У ПРОСВЕТИ ИЗНОСИ ЈЕДАН ПРЕМА 1,7

На питање да ли је реално да основица буде у висини минималне зараде, Милановић каже:

"У условима једнообразних платних разреда, кад имате једну основицу и једну матрицу, то би апсолутно имало смисла и то је, подсетићу, била наша препорука. С друге стране, систем који је сада на снази има преко 30 режима плата и преко 30 основица које би напокон требало уједначити и приближити минималцу, што је процес који захтева политичку вољу, али и време", наводи Милановић.

За добру реформу платних разреда, како каже, потребан је и довољно дуг прелазни период како би се буџет постепено прилагодио на нове паритете.

Међутим, циљ Владе био је да нови систем ступи на снагу "преко ноћи" а не да се изврши вишегодишње прилагођавање.

Током 2018. се и назирало да би Влада могла кренути нагло са реформом, а да ће све проблеме пробати да "реши" прениском основицом, што би, с друге стране, дерогирало основне принципе на којима је требало да почива ова реформа. Због тога је вероватно и боље што се од такве реформе одустало - наводи Милановић.

КОЕФИЦИЈЕНТ НИ ЗА МИНИМАЛАЦ

Душан Кокот као посебно проблематично наводи то што закон није прављен за цео јавни сектор, већ за јавне службе: просвету, здравство, културу и социјалну заштиту.

Тај закон, оцењује он, није требало да се односи на војску, полицију, судство, јавна предузећа, већ искључиво на јавне службе, а ми то већ имамо и то се зове Уредба о коефицијентима која је управо и направљена за јавне службе. Тако да би то било дуплирање истог документа, само што бисмо уместо уредбе имали закон. Друга ствар која је неприхватљива је што је генеричка основица требало да буде 14.800 динара, а у том моменту је минималац био 28.000. То значи да су сви до коефицијента 1,9, а то су цела четири платна разреда, испод минималне зараде. Неприхватљиво да неко са својим припадајућим коефицијентом може да заради испод минималне зараде. Незаконита корекција до минималца је кључни проблем обрачуна зарада и данас, што је разлог тужби за регрес и топли оброк, наводи Кокот.

Он наводи пример војске где је основица за десет одсто већа од минималне зараде, па запослени са коефицијентом један заради бар минималац. Тога, каже, у просвети, здравству, култури нема, јер је Уредба о коефицијентима обесмишљена пре 10 година и тиме се нико не бави.

У ПРЕТХОДНЕ ТРИ ГОДИНЕ ПЛАТЕ У ПРОСВЕТИ НОМИНАЛНО СУ УВЕЋАНЕ ЗА ОКО 25 ОДСТО, А КАД УЗМЕМО У ОБЗИР И ИНФЛАЦИЈУ, РЕАЛНО ПОВЕЋАЊЕ ОД КРАЈА 2018. ДО КРАЈА 2021. ИЗНОСИ ОКО 16 ОДСТО

Свако одлагање реформа платних разреда пратило је релативно снажно увећање минималне зараде. Колатерални ефекат био је отежавање успостављања доброг распона зарада за читав јавни сектор, тј. довољно велике разлике између плате на најсложенијим и најједноставнијим занимањима. У просвети је тај однос одавно нарушен и са најновијим повећањем износи један према 1,7.

"По Уредби професор има три пута већи коефицијент од теткице, али не прима три минималца. Због тренутног начина обрачуна зарада и незаконите корекције сваки професор је месечно закинут за 40.000 динара. Минималац ће у марту и децембру (месецима са највећим бројем радних дана) износити око 37.000 динара, а почетна плата професора је 66.000 динара. Бржи раст минималне цене рада од основице за обрачун зарада у образовању утиче на то да се однос најниже и највише зараде константно смањује. Ако се тај тренд настави, израчунали смо да 2035. године неће бити важно да ли носите метлу или дневник", указује Кокот.

ГРАЂАНИ ПОДРЖАВАЈУ ПРОСВЕТАРЕ

Запослени у просвети у нову 2022. годину улазе са скромном повишицом плата. Неки синдикати су тражили 15 одсто, држава је дала свега седам. У парама то значи да ће наставник са седмим степеном стручне спреме добити увећање за 4.343 динара, односно стартна плата ће му бити 66.393 динара. Запосленима са шестим степеном стручности плате ће бити веће за 3.731 динар и износиће 57.040 динара, а на минималцу остају сви са коефицијентом до 9,65.

Међутим, већи раст минималне зараде у пракси значи да ће теткице и сви који се до њега дотирају (домари, административни радници са четвртим степеном...) имати повећање за 9,4 одсто.

На питање јесу ли запослени у просвети заслужили већу плату због повећаног обима посла у пандемији и чињенице да су наставу на даљину махом финансирали сами, синдикати одговарају потврдно. Исто мисли и 90 одсто оних који су учествовали у анкети портала Нова економија. Анкету је попунило 540 грађана, од којих су 60 одсто просветни радници, а 50 одсто има дете/децу која тренутно похађа/ју основну или средњу школу.

Чак 93,5 одсто анкетираних се слаже да наставници нису адекватно плаћени за рад током пандемије, а међу предлозима како их треба додатно наградити предњачи повећање плата, исплата бонуса, једнократне помоћи, 13. плате, заосталих дуговања (Светосавске награде, регрес, топли оброк...), као и увођење обећаних платних разреда. Неки предлажу да се просветним радницима купе лаптопи и обезбеди техничка опрема за извођење наставе за даљину или да им се у ту сврху обезбеде субвенције, а неколико анкетираних је навело да би им требало дати ваучере за путовање, односно бесплатну екскурзију.

Занимљиво је да добар део грађана верује да су наставници заслужили веће зараде невезано од рада у актуелним околностима. Предлажу различите проценте повишице - од 30 до 100 одсто, а поједини сматрају да професори треба да имају плате у рангу лекара или запослених са средњом школом у јавним предузећима.

Душан Кокот је, међутим, јасан: просветни радници су заслужили плате у складу са законом, а док се то не реши, прича о било каквим повећањима је излишна.

ПРВО ДА СЕ ПРЕБРОЈИМО

Увођење платних разреда 2025. година Марко Милановић из Фискалног савета види као још једно одлагање у низу које не сматра кредибилним, већ из њега имплицитно закључује да Влада од ове реформе одустаје. То би, додаје, у овом моменту било и најмање лоше решење, јер би инсистирање на усвајању технички мањкавог закона до којег се временом дошло, било контрапродуктивно.

Фискални савет је недавно изашао са препорукама за промену приступа у реформи система плата: поћи од технички најмање захтевних решења у 2022. години, чије би спровођење омогућило добру основу да се кроз две или три године начине и крупнији реформски потези.

Једна од важнијих ствари је потреба за увођењем регистра запослених у јавном сектору, који би садржао информације о броју радника и њиховим примањима. Овакву евиденцију требало би јавно објавити већ у наредној години (део који је већ завршен) и редовно ажурирати, баш као што је случај у неким земљама ЦИЕ које су пример добре праксе, попут Словеније, истиче Милановић.

Извор