АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
26.01.2022.
СВЕТНУДЕ 500 ЕВРА ЗА ДОЛАЗАК НА РАЗГОВОР ЗА ПОСАО: КО ПРОЂЕ У ДРУГИ КРУГ - ДОБИЈА ЈОШ 1.000
Компаније у еврозони постале су очајне у потрази за радницима, нарочито у врло траженим занимањима попут информатичких.
ИЗВОР: ПОСЛОВНИ ДНЕВНИК СРЕДА, 26.01.2022. | 12:36 -> 17:25
Илустрација: tsyhun/Shutterstock
Зато су увеле новчане бонусе за поједине фазе процеса селекције.
FT (Financial Times) наводи пример "Deutsche Familienversicherunga", брзорастуће осигуравајуће куће, чији се оснивач Стефан Кнол досетио донедавно незамислиивог начина привлачења потенцијалних запослених.
Сви у проблему
Кандидатима чије биографије издвоји нуди 500 евра ако дођу на први разговор за посао. Пролазак у други круг интервјуа доноси још 1.000 евра, а успешан завршетак шестомесечног пробног рока Кнолова компанија награђује са чак 5.000 евра, преноси Пословни дневник.
"Посебно је тешко пронаћи било кога са ИТ вештинама. Такмичимо се са џиновима попут Алијанца који без много проблема могу запослити стотине стручњака из целог свијета. Међутим, ми нисмо заинтересовани за запослене из, на пример, Индије, већ желимо људе одавде, из Франкфурта", каже Кнол.
Његов неуобичајени приступ запошљавању показује колико се несташица радне снаге проширила Немачком, али и остатком Европе.
Несташица радника посебно је видљива у делатностима ИТ-ја и здравствене неге. Радника недостаје и у грађевинарству услед експанзије грађевинске активности. И угоститељима је тешко да пронађу раднике, пре свега због неизвесног смера пандемије која та радна места чини посебно несигурним због могућих нових епидемиолошких мера.
Међутим, недостатак радника приметан је и у осталим секторима. Анкета међу 9.000 немачких компанија коју су у октобру спровели развојна банка КфW и економски институт Ифо показала је да 43 одсто њих има проблема са недостатком квалификоване радне снаге. То је највиши удео од уједињења Немачке 1990. године.
У Француској 54 одсто компанија из услужног сектора има проблема са запошљавањем, највише од 2000. године. Међутим, државе еврозоне сада имају прилику да срежуинезапосленост која је један од највећих економских проблема у том подручју још од претходне кризе 2008. године.
Подсећања ради, након 2008. незапосленост у еврозони расла је четири године. Сада је рекордно ниска, снизивши се у новембру прошле године на 7,2 одсто. Штавише, приметно пада и незапосленост младих, па се спустила на историјски ниских 15,5 одсто.
Супербрзи опоравак
И све то упркос чињеници да је завршен главни део програма очувања радних места у време пандемије. Европска централна банка проценила је да је у октобру претходне године још само 1,8 одсто радника у еврозони било "на чекању" због последица пандемије, насупрот 20 одсто у априлу 2020. године.
"Ово је био супербрзи опоравак тржишта рада у Европи. Број запослених наставиће да расте и у 2022. што ће незапосленост учинити рекордно ниском", истиче Катарина Утермел, старија економисткиња Алијанца.
Иако омикрон варијанта коронавируса може делимично покварити оптимистичне прогнозе, економисти ипак очекују да ће запосленост наставити да расте, подстакнута и европским планом опоравка вредним 800 милијарди евра.
За разлику од САД и Велике Британије, у неким европским државама, попут Шпаније и Француске, запосленост је премашила претпандемијске нивое. У Италији и Немачкој врло је близу тих нивоа. На нивоу целе ЕУ, удео запослених је на рекордно високих 73,5 одсто.
Али, раст запослености прати и побољшање радних услова. На пример, француски послодавци све више нуде уговоре на неодређено време, одмичући се од несигурног рада, каже Филип Мартен, председник независног Већа за економске анализе које саветује тамошњу владу.
Уговоре на одређено време намерава да смањи и Шпанија, након договора послодаваца и синдиката који још треба да буде потврђен у парламенту. Но, тамошњи економисти сматрају да те реформе нису довољно амбициозне да би решиле структурне проблеме шпанског тржишта рада.
|