АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
19.06.2022.
УПОРЕЂУЈЕМО ЦЕНЕ МЕСА, ХЛЕБА, УЉА У РЕГИОНУ: ЈЕДНА ДОБРА И ЈЕДНА ЛОША ВЕСТ
БИЗНИС Аутор:Дуња Марић 19. јун. 2022 12:54 > 12:56
Фото: Nova.rs
Цене основних животних намирница - белог хлеба, дуготрајног млека од 2,8 одсто масти, брашна Т-400 и Т-500, шећера, сунцокретовог уља и свињског бута у Србији су замрзнуте од новембра прошле године, а контролисана је и цена белог "Сава" хлеба, која је од новембра прерпела једну корекцију. Упоредили смо цене основних намирница у Србији и региону и на први поглед делује да се Срби могу похвалити најповољнијим ценама. Ипак, када се сагледају зараде, испостави се да Срби ипак не могу да купе више од комшија - плате су мање само у Босни и Херцеговини.
У Србији су цене основних животних намирница на истом нивоу на ком су биле у новембру, а неће се мењати до краја јула, осим уколико Влада Србије не одлучи да још једном, по трећи пут, продужи ову Уредбу.
Донедавно је цена белог "сава" хлеба од пола килограма износила 46 динара, али је пре око месец и по дана повећана, те сада износи 49, а продавци не смеју да је повећавају. Када су у питању остали основни производи, они се налазе на истом нивоу на ком су били у новембру 2021. године, када је Уредба ступила на снагу, тако да варирају од продавнице до продавнице. Ипак, просечна цена млека од 2,8 одсто млечне масти износи око 110 динара, док је за килограм брашна Т-400 и Т-500 потребно издвојити у просеку 80 динара.
Килограм шећера кошта око 88 динара, а уље, које представља једну од намирница која је пре замрзавања цена највише поскупела, може се пронаћи у продавницама по просечној цени од 200 динара. Једина врста меса која је обухваћена Уредбом, свињски бут, кошта 600 динара по килограму.
Босна и Херцеговина
Цене готово свих основних животних намирница знатно су више у суседној Босни и Херцеговини.
Тако векна белог хлеба кошта 90 динара, док литар млека кошта 108 динара. Када су у питању брашно и шећер, за килограм ових производа потребно је издвојити 96, односно 132 динара. Нешто је скупље и уље, које у просеку кошта 210 динара.
Килограм свињског бута кошта исто колико и у Србији - 600 динара.
Фото: Ксенија Стојиљковић/Nova.rs
Црна Гора
Ниским ценама не може се похвалити ни Црна Гора. Наиме, пола килограма белог хлеба код комшија кошта 94 динара, а скупље је и млеко, за које је потребно издвојити 140 динара по литру. Просечна цена брашна иста је као у Србији - 80 динара, али је шећер скупљи, те у просеку кошта око 128 динара. Ситуација није другачија ни када је у питању уље, које кошта око 245 динара по литру.
Фото: Nova.rs
У односу на Србију јефтинији је свињски бут, који кошта око 470 динара по килограму.
Северна Македонија
У Северној Македонији за бели хлеб потрошачи издвајају нешто више новца него ми - 59 динара, али је млеко јефтиније и кошта, у просеку, 100 динара. Јефтиније је и брашно, које кошта око 70 динара по килограму, али је шећер скупљи, те се он у продавницама може пронаћи по просечној цени од 115 динара.
Фото: shutterstock
Литар уља потрошачи у Северној Македонији плаћају око 230, а килограм свињског бута око 650 динара.
Хрватска
Од свих држава у региону, Хрватска је "шампион" када је у питању цена хлеба. Тако потрошачи за векну белог хлеба, од пола килограма, издвајају око 135 динара. За литар дуготрајног млека Хрвати плаћају око 133 динара. Што се тиче брашна и шећера, килограм ових намирница кошта око 125, односно око 100 динара.
И сунцокретово уље знатно је скупље у Хрватској него у Србији, те кошта скоро 300 динара по литру.
Цена уља у супермаркету Фото:Горан Срданов/Nova.rs
За килограм свињског бута потрошачи издвајају у просеку 900 динара.
Како ће се котирати Србија када се цене одмрзну?
Иако Србија тренутно има ниже цене појединих производа у односу на одређене државе у региону, економисти већ месецима упозоравају да, када Уредба о ограничавању цена буде укинута, ситуација неће бити тако бајна.
Како је раније за "Нову" истакао професор Економског факултета др Горан Петковић, сигурно је да ће ови производи поскупети. Он верује да поскупљења неће бити велика, већ да ће се нове цене постепено формирати, али ће корекције бити неопходне.
Горан Петковић Фото: Н1
"Сви ће подићи цене гледајући у куповну моћ потрошача. С друге стране, предузећа немају право да стварају губитке и ако набављају робу по пораслој набавној цени, морају да је продају по пораслој продајној, да у тој трансакцији не би имали губитак. До сад су били у ситуацији да морају да продају по замрзнутој продајној цени која је нижа од набавне и то се дешава на многим тржиштима. А држава тај трошак свесно преузима на себе", рекао је Петковић.
Са њим је сагласан И Милан Ћулибрк, главни уредник недељника НИН, који сматра да ће, из страха од поновног замрзавања, продавци подићи цене.
"Ова мера не сме толико дуго да траје, јер је тржиште поремећно. С једне стране, немате замрзавња цена енергије, гориво је поскупело, сви остали трошкови производње су већи, а с друге стране, замрзнуте су само цене финалних производа. Праве се маказе које некога морају да ошишају. За сада неће ошишати грађане, али у једном тренутку хоће, јер кад уђете у пекару, платићете погачицу или перецу 45 динара, скоро колико би требало да кошта хлеб због одлуке Владе", каже Ћулибрк, објашњавајући да једном када се цене одмрзну, оне ће скочити много више него што би се то десило да није било Уредбе.
Ко има највећу куповну моћ?
Цене одређених производа у Србији јесу јефтиније, али то је једино чиме се наша држава може похвалити, с обзиром на то да се право стање огледа у томе колико производа можете да купите на месечном нивоу. Заправо, готово сви у региону имају већа примања у односу на грађане Србије. Изузетак је једино Босна и Херцеговина.
Тако је највиша просечна плата у региону у Хрватској, где износи више око 115.000, док је најнижа у БиХ, где је око 62.000 динара.
|