АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
19.06.2022.
ЕКОНОМИЈА - РЕЗУЛТАТИ АНКЕТЕ НА ПОРТАЛУ ДАНАСАКОЛИКО ЈЕ ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ ПОТРЕБНО НОВЦА ЗА ИДЕАЛАН ЖИВОТ: ЕВО ШТА ЈЕ РЕКЛО ВИШЕ ОД 2.300 ИСПИТАНИКА КОЛИКО ИМ ФАЛИ И ЗА КОЈЕ ПОТРЕБЕ
Б. Цвејић 19.06.2022. 12:55
Фото: Pixabay
Око 45 одсто грађана Србије тренутно није задовољно својим месечним примањима и начином живота, мање од 30 одсто каже да је задовољно, док сваки четврти сматра да "није лоше, али може и боље".
То су показали резултати Данасове анкете у којој је за мање од 48 сати учествовало више од 2.303 испитаника.
На питање колико вам је месечно потребно примања да бисте водили идеалан живот, највише њих, односно више од 41 одсто, одговорило је 5.000 евра. Око 37 одсто њих је било скромније те су рекли да би са 2.000 евра могли да воде нормалан живот.
Скоро 15 одсто, ипак, сматра да им је потребно 10.000 евра на месечном нивоу, а два осто би чак 100.000 евра.
"За идеалан живот, да кажеш, ако имаш четворочлану фамилију, а да не мораш да се тресеш око рачуна, потребно је минимум 3.000 евра", одговор је једног од испитаника у Данасовој анкети.
"Не памтим када сам купила себи нешто! Само храна и скупљање новца за пелет за зиму! О одмору не размишљам!
Храна, рачуни ту и тамо нека дечија инвестиција. Дете ни на екскурзију није ишло! Никад горе!", одговорила је једна од читатељки.
Упитани за шта им највише фали новца тренутно, већина испитаника је одговорила за "нормалан живот", да им остане за нешто након што плате рачуне и купе храну, за путовање, решавање стамбених питања, куповину аутомобила, али и гардеробу.
Ево шта су неки од испитаника одговорили:
- Највише ми недостаје за покривање основних потреба (типа режије, гардероба, квалитетнија храна,...), а о неком луксузу могу само да маштам. - За неке основне потрепштине и да могу макар једном месечно да изађем а да не размишљам о томе колико шта кошта. - За све. Док платиш рачуне, узмеш храну, пелене и храну за дете, останеш без динара. Ко може да живи са 37.000?
Срамота минималац.
- За све генерално, без помоћи родитеља који су у иностранству после плаћања рачуна једва нам остане за храну.
- За задовољење основних животних потреба, редовно отплаћивање месечних дажбина, гардеробу, културу, лечење, поправку или замену оштећених кућних апарата и аутомобила, за летовање, адаптацију животног простора, куповину новог намештаја.
- Путовања, изласке са пријатељима или партнером и све што иначе ч?ини живот изван квалитетне прехране и основних потреба.
- Ако не рачунам да сваки месец идемо у минус на картицама или рефинансирање кредита на годину и по... Фали нам за одмор, фали нам за кућу, стан и фали нам за гардеробу. Остало, храна, козметика, рач?уни и кирија из месеца у месец се "гурамо".
- За нормалан живот да могу на зимовање нормално, ништа специјално, као и летовање да не морам после да грцам целе године због две недеље на пример у Грчкој, за нормалну гардеробу и обућу а не кинеску и за мало квалитетнију храну односно здравију, а не да једемо попару са хлебом да би били сити и онда кажу види како су буцкасти добро живе...
- За све. За нормалан живот. Да могу да купим шта треба за домаћинство почев од основних животних намирница, кућне хемије, одеће, обуће и свега што је потребно, плаћање рачуна без прерачунавања шта ћу овог месеца да платим а шта следећег да ми извршитељи не покуцају на врата јер новац немам да намирим све месечне рачуне редовно иако би то желела, до ослобађања од стреса и мисли шта да радим ако ми се поквари замрзивач, фрижидер, кућни апарати, усисивач, фен и све остало и како ћу када се то деси јер опет пара немам, шта ако се деси квар у кући или не дај Боже већа штета - како ћу.... до онога што је исто као и све остало постало луксуз, а треба да буде нормални део човековог живота: летовања, зимовања, позориште, биоскоп и све остало. Много је тога што бих још набројала, али не може све да стане јер одавно живот у Србији је зао и наопак према сопственим грађанима, ако могу и да нас назовем грађанима. Овде грађанске свести нема више нажалост.
- За све. Имам за рач?уне, храну и основне потребе (два пута годишње обућа за дете и мене, одећа за дете, а понекад и за мене, књиге и прибор за школу), а све остало је мисаона именица. За море се задужујем па отплаћујем до следећег летовања. Већ 10 година покушавам да уштедим за ауто, али немам од чега.
- Да се живи, пошто је ово све сем тога. Када гледаш на шта пре да потрошиш тешко зарађен новац и потрошено време да се заради. Све то зависи од ч?овека до човека, неком је потребно мање, неком више, али прави начин живота је да имаш дом, да можеш породици да обезбедиш основне намирнице, да имаш новије возило, да не размишљаш да ли да се иде на сервис. Да можеш да идеш на зслужени одмор, а не да гледаш да прођеш што јефтиније. Да можеш да купиш нове ствари и гардеробу, а не идеш у радње за половну. Да месеч?но можеш да издвојиш времена и новца за културу. И што је најважније, да више времена се проведе са породицом, а не радиш да би се обезбедила мало већа количина нивца. Тако после свега наведено, све што прелази 120.000 динара, може да се каже да је плата, у овој напаћеној Србији. Толико од мене, ако се сете за Дан безбедности, сете, то је била моја дужност.
- Да могу отићи у набавку намирница и потрепштина за кућу а да не мораш носити чекове или провлачити картице на рате. Да могу једном месечно изаћи са супругом и дететом на сок. Да могу барем једном у 2, 3 године отићи на летовање без да претходно супруг и ја нама не заврнемо све живе вентиле да се спреми новац за то, јер дете што је старије све је захтевније и скупље, а прече и приоритетније ствари од детета нема.
|