АРХИВА
| АРХИВА
|
26.04.2023.
САТ РАДА У ЕУ ПРОСЕЧНО КОШТА 30,50 ЕВРА, НАЈСКУПЉИ У ЛУКСЕМБУРГУБИЗНИС Аутор Бета
Послодавци у индустрији и услужним делатностима у Европској унији плаћали су 2022. године за сат рада у просеку 30,50 евра, а најскупљи су били трошкови рада по сату у Луксембургу, и то 50,90 евра. Немачки Савезни завод за статистику (Дестатис) саопштио је данас да је Немачка, са просечним трошковима рада по сату од 39,50 евра, била на седмом месту међу 27 чланица ЕУ. На том месту се налази још од 2019. године. Просек у 20 чланица ЕУ које као заједничку валуту користе евро био је 34,30. Најважније компоненте у цени сатнице су бруто плате запослених, дневнице и регрес, али и додатни порези и социјални доприноси које послодавац плаћа држави, као и његови издаци за професионално усавршавање, образовање радника и у сличне сврхе. Одмах иза Луксембурга по висини трошкова рада по сату је Данска, са 46,80 евра, а следи Белгија са 43,50. Испред Немачке су, са незнатно вишом ценом сата рада Француска, Холандија и Шведска, а одмах иза ње је Аустрија са 39 евра. На зачељу је Бугарска у којој су послодавци у 2022. у просеку плаћали по сату рада 8,20 евра. Испред Бугарске су Румунија (9,50), Мађарска (10,70) и Хрватска (12,10 евра). Најближа европском просеку је Италија са 29,40 евра. Дестатис наводи да је немачка сатница у 2022. години била око 30 одсто виша од просека ЕУ и да је тај однос остао релативно непромењен и у односу на 2021. годину.Истовремено, Немачка је по висни цене сата рада у индустрији са 44 евра била на четвртом месту у Европи и 44 одсто скупља од европског просека. Цена радног сата добија се када се трошкови производње у једној години поделе са укупним бројем радних сати. Према подацима Завода за статистику, трошкови рада по сату су у протеклих десет година у ЕУ порасли у просеку за 25 одсто, или 6,10 евра, али је тај раст био веома различит међу земљама чланицама. С обзиром на ниску полазну основу, процентуално највећи раст био је у земљама источне и југоисточне Европе. Тако је од 2012. у Бугарској износио плус 141,2 одсто, Румунији 131,7 одсто, Литванији 122,0 одсто и Летонији 103,3 одсто. У апсолутном износу, трошкови сата рада су у том периоду највише порасли у Луксембургу – 15,40 евра. У Шведској је раст износио 2,80 евра, односно 7,5 одсто, а у Италији 1,70 евра, односно 6,1 одсто. У Немачкој су трошкови рада по сату од 2012. порасли за 9,00 евра, оносно више од европског просека. Једина земља у којој се цена рада по сату смањила је Грчка, и то за 1,20 евра (7,6 одсто) у односу на 2012. |