АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋИ МЕСЕЦ
|
06.01.2020.
ДруштвоРаде Панић, председник Синдиката лекара и фармацеута, за Данас о реформама здравственог система и условима рада: МИРИШЕ НА ШТРАЈК У ЗДРАВСТВУ
"Све мирише на штрајк", тако Раде Панић, председник Синдиката лекара и фармацеута, у разговору за Данас описује расположење међу члановима своје организације.
Пише: Милица Раденковић 06. јануара 2020. 18.00
Фото: Синдикат
Како каже, постоји "200 разлога" за незадовољство, а да ли ће ове године дођи до обуставе рада зависи од одлуке главног одбора синдиката који ће крајем јануара имати седницу. Са доктором Панићем, који ради као анестезиолог у болници у Краљеву, разговарали смо о реформама здравственог система, условима рада, мањку медицинског особља, приватизацији здравства.
* На конференцији за медије коју сте организовали крајем прошле године говорили сте о егзодусу лекара. Колико нам недостаје лекара и сестара?
- Ако узмемо да пет одсто запослених оде у пензију годишње, па још томе додате 700 до 900 лекара који иду у иностранство, видите да смо десетковани из године у годину. Нама недостаје око три до четири хиљаде лекара и седам хиљада медицинских сестара. Подједнако алармантно је то што је помоћно особље на нези пацијената у мањку. Широм Србије на интензивним негама имамо једног запосленог који је у исто време и чистачица и неко ко брине о пацијенту у шок соби. Па тако та особа након што очисти тоалет, уђе у шок собу и приђе пацијенту да би просула рецимо урин. Зато имамо много интрахоспиталних инфекција, зато трошимо скупе антибиотике, а решење је једноставно - запослити још једног немедицинског радника.
* Како се здравство одржава са толиким мањком?
- Сада имамо превелики број прегледа по лекару па он не може да прегледа људе како треба. Примамо дупло већи број пацијената него што нам следује. У амбуланти уместо да имате до 35 пацијената колико закон прописује, ви имате по 60, 70 некад и 100. И не смете да напустите радно место док их све не прегледате јер то каже закон. Зато се из опште праксе пацијенти преливају у хитну па уместо да хитна буде сконцентрисана да спашава животе, нама се сад хитна претвара у општу праксу.
* Најављена су нова запошљавања у здравству. Између осталог дат је посао за 100 младих лекара, најбољих студената Медицинског факултета.
- А ми питамо да ли је ико видео конкурс по коме су ти људи запослени. Нигде нема конкурса. Постоје критеријуми по којима се неко запошљава. По здравственим установама запошљавају се људи који никакве везе са здравством немају. Болнице су пренатрпали административним радницима а у Суботици су рецимо запослили Бранка Радуна као ИТ техничара. Када би се погледала структура запослених по здравственим установама, што је податак који је готово немогуће добити, видело би се колико има лажних радних места. То је нерационално. Уз све то држава гура људе да оду одавде. Ви имате програм Националне службе за запошљавање који помаже одлазак медицинског особља у Немачку.
* Ако бисте покренули штрајк, шта би били ваши основни захтеви?
- Одавно постоји захтев за смену министра Лончара који смо више пута слали и премијерки, а одговор нисмо никад добили. Наш други захтев би био да се уради једна национална стратегија очувања и развоја здравственог система онако како га грађани памте. Дакле говорим о солидарном начину осигурања који гарантује свима здравствену заштиту. Државни и приватни систем треба да буде јединствен здравствени систем у коме ће функционисати исти информациони систем, и где све бити финансирано од стране РФЗО-а. И као последњи захтев поставили бисмо питање плата.
* Има ли пара за то? Често се каже да здравство које сада имамо није одрживо јер сувише кошта.
- Новца има само је питање како се троши. Од тендера до донација треба расветлити где новац опредељен за здравство завршава. Подједнако важно питање је у шта ми улажемо. Ради се на изградњи зграда и куповању опреме. Дакле улаже се у оно што касније може да се приватизује. Јер то је пут којим се кренуло. Грађани све више новца из свог џепа издвајају за лечење. Од лабораторијских анализа, које раде приватно јер у државним установама нема реагенаса, до прегледа јер не могу да дођу до специјалисте. Овде постоји свест да ће се последњи динар дати за болесног члана породице. Грађани добро знају да ли је тачна пропаганда министарства о условима у државним установама. Да ли нема редова пред лабораторијом, да ли нема листа чекања за операције, да ли у свакој установи има довољно лекова и шта им се на крају крајева подели када добију храну у болници.
Захтеви Новог синдиката не користе целом здравству
* Нови синдикат крајем године је организовао штрајк упозорења у Клиничком центру Србије, након тога су почели преговори и за сада изгледа да иду у смеру који синдикат жели.
- Ми смо подржали тај штрајк једним писмом. Међутим, ми нисмо тај штрајк пред КЦС-ом и физички подржали јер сматрамо да захтеви које је поставио Нови синдикат нису захтеви који могу да опораве цело здравство. Тражено је између осталог и да се запосли помоћно особље. Немамо ништа против тога, али постоје и други озбиљнији мањкови кадра. Сада Министарство најављује запошљавање 800 сервира. Нама не треба толики број сервира. Нама требају лекари, сестре, помоћно особље.
|