ЕКОНОМИЈА
ШТО ВИШЕ ОБРАЗОВАЊЕ, ВЕЋИ ЈАЗ У ЗАРАДАМА ИЗМЕЂУ МУШКАРАЦА И ЖЕНА У СРБИЈИ

Данас Онлине
17.03.2026.

Мушкарци традиционално зарађују више од жена у Србији, без обзира на исти ниво образовања, показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС).

Док је просечна нето плата за мушкарце са првим нивоом образовања у септембру прошле године износила 71.600 динара, за жене је била 63.600 динара. Разлика у корист мушкараца је око 12 одсто.

Извор: РЗС

Разлика је много израженија када се посматрају седми и осми ниво образовања.

Просечна нето плата за мушкарце у овом нивоу квалификација износила је 186.000 динара, док је за жене била 139.600 динара. Реч је о разлици од чак 46.000 динара, односно мушкарци са највишим нивоом образовања имају за трећину већу плату од жена са истом нивоом образовања.

Група са највишом исплаћеном платом у септембру прошле године су мушкарци који живе у Београду и имају седми и осми степен образовања. Они су у просеку зарадили чак 236.000 динара, нето.

За жене које такође живе у Београду и имају исти ниво образовања, просечна нето плата износила је 165.000 динара. То је мање и од просечне нето зараде мушкараца са једним нивоом образовања мање.

Највише просечне нето плате у септембру прошле године исплаћене су у Београдском округу и износиле су 135.000 динара, затим у региону Војводине, где су биле 104.000 динара.

На трећем месту је регион Јужне и Источне Србије са просечном нето платом од 94.300 динара. Најниже плате исплаћене су у региону Шумадије и Западне Србије.

Извор: РЗС

Ако се погледају плате према старости запослених, највише зараде имају запослени од 30. до 45. године.

Извор: РЗС

Плате између мушкараца и жена изједначују се тек после 60. године.

Гледано по областима, запослени у сектору информисања и комуникација, где спадају ИТ стручњаци, и даље предњаче у Србији по висини плата.

Према подацима РЗС, у септембру прошле године просечна нето плата (без пореза и доприноса) у овој делатности износила је нешто више од 237.000 динара.

Другу највишу плату имали су запослени у сектору финансијских делатности и делатности осигурања, а износила је нешто више од 150.000 динара.

Запослени у области рударства су трећи по висини просечне нето плате у Србији, која је у септембру прошле године износила око 148.000 динара.

Извор: РЗС

Следећа делатност по висини просечне нето плате су стручне, научне и техничке делатности, у којима је она износила око 137.000 динара.

Сектор снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом имао је просечну плату од 132.000 динара, што га је сврстало на пето место по висини плата у Србији у септембру прошле године.

Нето плату вишу од 100.000 динара имали су још запослени у секторима државне управе и одбране, као и у области образовања, здравствене и социјалне заштите.

Најнижу нето плату у Србији имали су запослени у услугама смештаја и исхране, која је износила нешто више од 68.000 динара, као и запослени у пољопривреди, чија је просечна плата била око 87.000 динара.

Када је реч о нивоима образовања, занимљиво је да су у два сектора запослени без основног образовања и првим нивоом образовања, имали просечну плату вишу од 100.000 динара, а то су сектори рударства и информисања и комуникација.

Иначе, просек нето плате за запослене без основног образовања и првим нивоом образовања на нивоу Србије износио је око 67.000 динара.

Највишу просечну нето плату имали су запослени са седмим и осмим нивоом образовања, која је за све делатности на нивоу целе Србије износила скоро 158.000 динара.

Извор