11. НОВЕМБАР
ДРЖАВНИ ПРАЗНИК КОЈИ СЕ ПРАЗНУЈЕ НЕРАДНО: МЕЂУ ОНИМА КОЈИ РАДЕ НЕКИ ДОБИЈАЈУ МНОГО ВЕЋУ ДНЕВНИЦУ

В. Н.
02.11.2026

ДАН примирја у Првом светском рату, који се у Србији обележава 11. новембра, ове године пада у среду и представља државни празник који се празнује нерадно. Ипак, они који тог дана буду морали да раде имају право на увећану зараду од најмање 110 одсто, док Закон о раду предвиђа и додатке за ноћни и прековремени рад.

Фото: Janusz Pieńkowski / Alamy / Profimedia

То значи да запослени који раде на Дан примирја, поред редовне зараде, остварују право и на додатак од најмање 110 одсто основице за сате проведене на послу. Другим речима, за те сате припада им укупно најмање 210 одсто основне зараде.

Колико се плаћа рад на Дан примирја?

Према члану 108 Закона о раду, запослени који ради на дан државног празника који се обележава нерадно има право на увећану зараду, која не може бити мања од 110 одсто основице.

Послодавац је, дакле, у обавези да запосленом исплати редовну зараду за одрађене сате, уз законом прописани додатак.

На пример, уколико основна сатница износи 500 динара, запослени за сваки сат рада током празника треба да добије најмање 1.050 динара, под условом да не постоје други основи за увећање зараде.

Важно је напоменути да је реч о законском минимуму, док колективни уговор, правилник о раду или уговор о раду могу предвидети и већи проценат увећања.

Послодавац не може да ускрати увећану зараду

Законске одредбе јасно прописују обавезу послодавца да запосленима који раде током нерадног празника исплати одговарајуће увећање зараде.

Чак и када природа посла захтева да фирма настави са радом током државног празника, то не значи да послодавац може да избегне ову обавезу.

Право на празнично увећање зараде имају и запослени у делатностима које подразумевају непрекидан рад, попут здравства, саобраћаја и појединих услужних делатности.

Колико се додатно плаћају ноћни и прековремени рад?

Осим рада на државни празник, Закон о раду предвиђа и друге основе за увећање зараде.

Према члану 108, прописани су следећи минимални додаци:

• Рад на нерадни државни или верски празник: најмање 110 одсто од основице.

• Ноћни рад: најмање 26 одсто од основице, уколико већ није урачунат приликом утврђивања основне зараде.

• Прековремени рад: најмање 26 одсто од основице.

• Минули рад: најмање 0,4 одсто за сваку пуну годину рада остварену у радном односу код послодавца.

Посебно је важно што се додаци сабирају када запослени истовремено остварује право на увећање зараде по више основа.

Тако радник који на државни празник ради прековремено има право на додатак и за празнични и за прековремени рад.

Основицу за обрачун свих наведених увећања чини основна зарада, утврђена у складу са законом, општим актом послодавца и уговором о раду.

(Каматица)

Извор